To što radim za druge, trebalo bi da me ispuni srećom, a ne ispunjava me, rekao je jedne večeri, ispijajući kriglu piva, na terasi pred kafeom Bistro Petar Petrović, penzionisani agronom i odgajivač golubova posebne rase visokih letača. Te noći nije mogao da spava, pa je u svoj rokovnik iz vremena kad je još bio radno aktivan zapisao sledeću rečenicu crvenim flomasterom:
Sujete ljudske su beskrajno velike. Potreba da se izraste, da se nadraste kod svakog pojedinca je ogromna. Moja skromnost mi nije na hvalu.
Oko njega su vrvili ljudi razgaćeni i raspištoljeni, baš kako se i nose u letnjim vrućinčinama. Žene su bile polugole sa lakim suknjicana i majicana koje su otkrivale pupkove. Petar Petrović je junački nastavio da beleži u svoj rokovnik, a usput je pijuckao pivo. A prethodnog dana je organizovao turnir u kome su se takmičili odgajivači sa svojim golubovima u visokom letenju. Svi su puštali svoje golubove da lete, jedino on, kao domaćin, nije pokazao svoje. A nekako mu činilo da su njegovi i bolji i lepši i da bolje lete od drugih. Ali bio je domaćin i organizator i nije mu priličilo da se i on takmiči.
Oko njega su vrvili ljudi razgaćeni i raspištoljeni, baš kako se i nose u letnjim vrućinčinama. Žene su bile polugole sa lakim suknjicana i majicana koje su otkrivale pupkove. Petar Petrović je junački nastavio da beleži u svoj rokovnik, a usput je pijuckao pivo. A prethodnog dana je organizovao turnir u kome su se takmičili odgajivači sa svojim golubovima u visokom letenju. Svi su puštali svoje golubove da lete, jedino on, kao domaćin, nije pokazao svoje. A nekako mu činilo da su njegovi i bolji i lepši i da bolje lete od drugih. Ali bio je domaćin i organizator i nije mu priličilo da se i on takmiči.
Sa turnira su svi otišli zadovoljni, jedino on je osećao mučninu u sebi, jer se osećao nekako iskorišćenim, potrošenim i neiskazanim. Svakakvim golubarima i golubovima je dao šansu, a njegovi se, eto, nisu ni oprobali. Samo zato što je prihvatio da bude organizator i što mu se nije dostojilo da učestvuje na turniru koji sam organizuje.
Nikako da nađem načina da se oslobodim mučnine koju mi je ostavilo sinoćno veče. U nuždi prihvatamo mnogo stvari. Iz nužde mnogo toga radimo. Ono što me tišti u svemu ovome što se do sada radilo je ta strašna mučnina kojom se moja stvaralčka i genijalna ličnost buni protivu te gomile osrednjih kojima dajem šansu da se isakazuju i da preko mene, kao preko izolir trake, traže svoj put u spasenje.
Nikako da nađem načina da se oslobodim mučnine koju mi je ostavilo sinoćno veče. U nuždi prihvatamo mnogo stvari. Iz nužde mnogo toga radimo. Ono što me tišti u svemu ovome što se do sada radilo je ta strašna mučnina kojom se moja stvaralčka i genijalna ličnost buni protivu te gomile osrednjih kojima dajem šansu da se isakazuju i da preko mene, kao preko izolir trake, traže svoj put u spasenje.
