Ponekad mi se jezik veže u čvor. Hoću da kažem, a ne govori mi se. Pećutkujem. To je nauk koji sprovodim poslednjih godina. Zauzdavam se. Oćutim. Iskuliram, i ne reagujem. Jer ako kažem, počeće rat. A ratovi su pogubni. Ako kažem, mogu da nametnem mišljenje, a to nije dobro. Kad govorim, umem da nadgovorim i privedem sagovornika na moju stranu, da ga potčinim svojoj volji, a to ne želim. Zato ponekad ne drešim čvor na jeziku, već ćutim kao biljka, mlada i vesela u proleće, ćutim i rastem.
