Više niušta nisi siguran
Na trapezu sumnji
lelujaš svakodnevicom
kao nevidljivi barjak
za koji se otimaju
rogati častohlepnici
Prezren od sebe samog
a Bogu mio
tako nedorečen iskren
i slabašan
Ni na svom loncu
poklopac
Čovek što batrga se
od oblaka do oblaka
Kroz stotine sita
izvejan
Uvek između čekića
i nakovnja
Pumpaš se lekovima
kao smrt da na kašičicu
uzimaš
U virove
što vuku na dno ili vrh
upadaš...
Nemoćan da se odupreš
uraganima i strujama
što nose te na pučinu
u gomilu
gde sam samcijat
kao kamen
osporavaš se i hvališ
ljubeći suzama
gospodnje tragove
Na trapezu sumnji
lelujaš svakodnevicom
kao nevidljivi barjak
za koji se otimaju
rogati častohlepnici
Prezren od sebe samog
a Bogu mio
tako nedorečen iskren
i slabašan
Ni na svom loncu
poklopac
Čovek što batrga se
od oblaka do oblaka
Kroz stotine sita
izvejan
Uvek između čekića
i nakovnja
Pumpaš se lekovima
kao smrt da na kašičicu
uzimaš
U virove
što vuku na dno ili vrh
upadaš...
Nemoćan da se odupreš
uraganima i strujama
što nose te na pučinu
u gomilu
gde sam samcijat
kao kamen
osporavaš se i hvališ
ljubeći suzama
gospodnje tragove
