Iz kruga u krug, po bistroj, toploj od mesečine reci, u krevetu za dvoje, kao u kovčegu samotnom, ploviš. Od porodilišta do groblja, preko vašara i karnevala, na ćilimu letećem, ljljuškaš se kao perce na vetru guščije. Prisan sa ljudima, očaran Bogom, svečovek si u čoveku, saborče i nevidljivi, anđele moj.
