PRAŠNJAVA PESMA
fina prašina našeg doma
pala je davno
prekrivši sve tvoje i moje...
fina prašina
preko šarenih oblutaka,
suvog cveća,
nedogorelih sveća,
preko nebrojenih sitnica našeg življenja...
fina paperjasta prašina
preko naših života
po uglovima starih ramova,
po pregibima nameštaja
zamutila je staklene predmete svih oblika
i daje im tajanstvenost
fina prašina
po knjigama, po slikama,
po drvenim i pastelnim bojama,
po četkicama svih debljina,
po raznim iglama koje su znale isplesti šal...
fina prašina
po korpi sa starim igračkama,
po iskrzanim sportskim rekvizitima,
po psećim prevrnutim činijama,
po ćoškovima ne baš izglancanog parketa
po kojem se, evo, lepe moja bosa stopala
imuna na prašinu
koju odbijam da primećujem,
koja lagano pada i po mom sećanju
i koju ne dam da novi vetrovi oduvaju…
ne dam tu finu prašinu
koja se skupila pod iglom gramofona
dok ja s CD-a slušam Brela, slušam Piacolu
u čijem ritmu treperi
i zlatna prašina s lipe
dok zamišljam tvoje ruke…
prašina koju udišem,
prašina koju izdišem,
prašina... prašina... prašina…
prašina koja ću i ja postati
ne prestaje da pada,
ne prestaje da živi
u našem stanu iz kojeg senke odbijaju da odu
ušuškane u tu istu prašinu,
ušuškane u moje nedosanjane snove,
ušuškne u nas davne…
u nas onakve kojih odavno nema...
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 5. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
