Naša patnja je velike. Svi je slikaju i opisuju, a niko da je sveobuhvatno naslika. Jer ona se stalno povećava i izmiče našem duhu.
Često ne znamo šta sa sobom da radimo i gde da se denemo. Sve se osvrćemo i gledamo spolja šta je to što nam može zadovoljiti večno gladna čula.A njih još niko nije zadovoljio, Ona reže našem razumu koji bi da ih uravnoteži, a ona postaju sve uzrujanija dok ne dovedu duh u jedno stanje straha.
Čula nas gone da stihijski mislimo da stihijski živimo, a nikada ne napravimo reda u vlastitom životu,
Nisu ona kriva imamo ih pa ih imamo, krivi smo mi što ne nalazimo u sebi volju da ih obuzdamo.
Da tako umanjimo količinu patnje koju nam povođenje za njima život donosi.
Često ne znamo šta sa sobom da radimo i gde da se denemo. Sve se osvrćemo i gledamo spolja šta je to što nam može zadovoljiti večno gladna čula.A njih još niko nije zadovoljio, Ona reže našem razumu koji bi da ih uravnoteži, a ona postaju sve uzrujanija dok ne dovedu duh u jedno stanje straha.
Čula nas gone da stihijski mislimo da stihijski živimo, a nikada ne napravimo reda u vlastitom životu,
Nisu ona kriva imamo ih pa ih imamo, krivi smo mi što ne nalazimo u sebi volju da ih obuzdamo.
Da tako umanjimo količinu patnje koju nam povođenje za njima život donosi.
