Radovan Vlahović: „Bapa“:
Poodavno je poznat pisac Radovan Vlahović, kao i izvorni i autohtoni tumač života, običaja i dešavanja, po radnom Banatu i u prošlosti, i u sadašnjosti. I svojim najnovijim romanom „Bapa“ samo potvrđuje čvrstu opredeljenost ka ovoj laloškoj tematici, ali na specifičan i samosvojan način, po čemu ga možemo razlikovati od brojnih tumača banatskog podneblja.
Vlahović u ovom romanu akcenat stavlja na tradicionalne vrednosti porodice banatskog paora, kao i na domaće vaspitanje koje iz nje proističu. Na taj način, on uspeva veoma uspešno da čitaocu dočara život i dešperate naših predaka, ali i da istakne one vrline banatskog čoveka kojima se, itekako, možemo i danas pohvaliti.
Pored, za Vlahovića uobičajenog, živopisnog banatskog žargona, u ovoj knjizi kompoziciju romana i iza dramskih kulusa, pisac uspeva da nam, kroz opis jednog jedinog životnog i radnog dana, paora Branka Pavlovog, predstavi kao na pozorju, bezbroj drugih likova, atmosferu međuratnih vremena, navike i običaje, moralna i životna načela naših banatskih predaka. Takav raznovrstan, ali jasan i posve realan pogled na prohujalo vreme, koje u Vlahovićevim opisima naprosto oživljava, imaju samo retki umetnici, među koje književnik Vlahović, sasvim sigurno pripada.
Bez romana „Bapa“ stvaralaštvo Vlahovićevo je bilo u potrazi za njim. Sada kada se ovaj i ovakav roman našao u galeriji Vlahovićeve umetničke radionice, književnik dobija veću slobodu, da u budućim delima, sebi kao umetniku dozvoli i eksperiment, i neočekivanost. Svoj dug i svom i našem zavičaju, Banatu i njegovim vrlim Banaćanima, on je maestralno dao i romanom „Bapa“, koji, zaista, treba da krasi, kao ikona, svaku banatsku, vojvođansku i srpsku, domaćinsku kuću, jer to je knjiga o banatskim vrlinama i ljudskim vrednostima.
U Mokrinu,
25.02.2017.
Jovan Veljin Mokrinski
