MOLITVA
Kaže Minela da je u prošlom životu bila stara
prelakirana vitrina u sobi nečije nane.
Neke noći
su posve same, šapnem joj.
Zamisli žuti krug petrolejke, oči
nanine,
kad isključimo suze, k’o slika Bogorodice.
Tako je mračno da ne moramo ni da gledamo
svijet u kojem živimo. Tup udarac pada na koljena,
ježi.
Savijena leđa nisu onakva kakva izgledaju, još su
gore
grede i rogovi krovova, mogu raspuknuti
nebo.
Vidi,
Minela, nana i ja iste,
kad
kleknemo da se pomolimo.
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
