Jesenja Sonata u Dablinu
Iz
autobusa za Petrovaradin
koji
upravo prelazi most,
gledam tvrđavu.
Njene bedeme
naslage sala,
na
butinama gojazne, privlačne žene.
Ispupčenja,
nalik kukovima
koji se
jedva vide.
Obolazim
ih kao mačor.
Zađem i
u kafe Dablin.
Osetim miris vlage
dok silazim u podrum.
Naručujem čaj.
Prava jesenja sonata.
Dok beležim ove reči
gazdin pas mi skoči u krilo,
i kao najbolji prijatelj
poljubi u usne.
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
