Moj književni jezik otkrio sam pišući kratke priče iz života još pre više od četrdeset godina. Onima koji su me tada čitali se on dopao i meni se dopadao, ali sam ja, otkrivajući savremenu književnost i pod njenim uticajem, najednom počeo da pišem drugim jezikom. Moj mi se činio isuviše jednostavnim, svakodnevnim i prostim, činilo mi se da mu se uvek mogu vratiti i zato sam krenuo da se okušavam pišući u drugim načinima izražavanja koji su bili primereniji vremenu u kome živim i generaciji kojoj pripadam. I tu sam imao uspeha, ali se nisam osećao zadovoljnim, nešto me je svrbelo u malom mozgu i godinama me je taj svrab terao da lutam do iznemoglosti po savremenoim jezičkim izrazima i savremenim formama. Sve dok se jednog jutra nije desila eksplozija mog jezika i dok nisam iznova progovorio rečima koje Gospod stavljao u moja usta, a koje su godinama tavorile u meni.
