Petar II Petrović Njegoš je srpski pesnik, filozof, državnik i vladika Crne Gore. Rođen je 1813, a umro je 1851. godine. Gorski vijenac je njegovo kapitalno delo koje do sada nije prevedeno na francuski jezik.
„Gorski vijenac (u prvom izdanju Горскıй вıенацъ) je refleksivno-herojska poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo
je objavljeno u Beču 1847. godine na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je
veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni
jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje poturica. Delo
je napisano posle poeme „Luča mikekozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan
Mali” (1847, objavljena 1851).
Njegoš je, u „Gorskom vijencu”,
ispleo čitavu crnogorsku istoriju, opevao najvažnije događaje iz prošlosti, od
vremena Nemanjića do početka XVIII veka, naslikao svakodnevni crnogorski
život, njihove praznike i skupove, dao narodne običaje, verovanja i shvatanja,
prikazao susedne narode, Turke i
Mlečane. U stvari, u „Gorskom vijencu”, u njegovih 2819 stihova (deseteraca,
izuzev jedne umetnute pesme u devetercu i jedne tužbalice u dvanaestercu),
našla su mesto tri sveta, tri civilizacije, koje su se dodirivale i preplitale
na crnogorskom tlu. Prva je crnogorska herojsko-patrijarhalna civilizacija,
čiji je najviši izraz klasična Crna Gora. Druga, turska orijentalno-islamska
civilizacija, i treća, zapadnoevropska civilizacija, koju oličavaju Mlečani.
Toj otvorenosti prema drugim narodima i kulturama, kojoj nije stala na put ni
činjenica što su ti narodi bili iskonski neprijatelji Crne Gore, treba dodati i
drugu otvorenost speva, otvorenost prema prirodi i kosmosu. Ona dobija
različite oblike, od folklornih posmatranja nebeskih prilika, preko
makrokosmičkih vizija vladike Danila, do razmišljanja igumana Stefana o
kosmičkom poretku, u kojima se hrišćanska tradicija dodiruje s modernim
prirodnonaučnim predstavama.”
Prevođenjem Gorskog vijenca na francuski jezik dr Boris Lazić je učinio veliki pomak za ovo remek delo našeg najvećeg pesnika. Prvo, objavljivanjem na francuskom jeziku dajemo šansu našim ljudima i njihovoj deci koji žive već godinama u toj republici da, pored francuskog koji im je jezik svakodnevice, budu u prilici da ovo delo čitaju i na srpskom jeziku. Takođe, ovo delo preporučujem i za šklole gde naša srpska deca uče na specijalnim predavanjima svoj maternji srpski jezik i pismo. Moje iskustvo putovanja po Evropi i saradnja sa dijasporom otkriva mi da naši ljudi vape za ovakvim dvojezičnim knjigama, a sve u želji svojoj deci, koja su druga ili pak treća generacija u novim domovinama, pomognu da, pored jezika sredine, uče i usavršavaju svoj maternji jezik kako bi zauvek sačuvali tu vezu sa maticom Srbijom i sa svojim precima i poreklom.
Banatski kulturni centar u svojoj ukupnoj produkciji posebno neguje izdanja na stranim jezicima i na jezicima evropskih naroda u želji da se naša tradicija, kultura, jezik i literatura, kao jedno od naših najvećih kulturnih pisanih blaga, učini dostupnim kako našim sunarodnicima u drugim zemljama tako i drugim narodima. Dakle, pored prevoda celokupnog dela Branka Miljkovića i antologije Od A do Š: osam vekova srpske poezije na nemačkom, ova knjiga treba da bude još jedan buser koji ćemo ponuditi Evropi i svetu na francuskom jeziku.
Prevođenjem Gorskog vijenca na francuski jezik dr Boris Lazić je učinio veliki pomak za ovo remek delo našeg najvećeg pesnika. Prvo, objavljivanjem na francuskom jeziku dajemo šansu našim ljudima i njihovoj deci koji žive već godinama u toj republici da, pored francuskog koji im je jezik svakodnevice, budu u prilici da ovo delo čitaju i na srpskom jeziku. Takođe, ovo delo preporučujem i za šklole gde naša srpska deca uče na specijalnim predavanjima svoj maternji srpski jezik i pismo. Moje iskustvo putovanja po Evropi i saradnja sa dijasporom otkriva mi da naši ljudi vape za ovakvim dvojezičnim knjigama, a sve u želji svojoj deci, koja su druga ili pak treća generacija u novim domovinama, pomognu da, pored jezika sredine, uče i usavršavaju svoj maternji jezik kako bi zauvek sačuvali tu vezu sa maticom Srbijom i sa svojim precima i poreklom.
Banatski kulturni centar u svojoj ukupnoj produkciji posebno neguje izdanja na stranim jezicima i na jezicima evropskih naroda u želji da se naša tradicija, kultura, jezik i literatura, kao jedno od naših najvećih kulturnih pisanih blaga, učini dostupnim kako našim sunarodnicima u drugim zemljama tako i drugim narodima. Dakle, pored prevoda celokupnog dela Branka Miljkovića i antologije Od A do Š: osam vekova srpske poezije na nemačkom, ova knjiga treba da bude još jedan buser koji ćemo ponuditi Evropi i svetu na francuskom jeziku.
