Jasna Sofija Kosanović: „Tebe, Bože, ljubim mojom pjesmom”

Poštovani čitaoče, pred tobom je nova knjiga Jasne Sofije Kosanović pod nazivom „Tebe, Bože, ljubim mojom pjesmom” koja nam se u svom umnom i bogobojažljivom fonu otvara i nudi kao prelepa molitva i vapaj da zajedno sa njenim pesničkim subjektom, ljubeći pesmom, krenemo bogotražiteljski na naš zajednički put ka oboženju.

Treći milenij nam, kroz svoje medije, politike i ideologije novca, nasilno nameće, na svakom koraku, sebe kao svet svet bez Boga u kome vladaju jači, ratuju moćni, a pobeđuju zli. Ovaj svet je sazdan po meri Boga za život, ljubav i za sreću čoveka, a ipak je mnogo mržnje, ratova, klanja i ubijanja, jer neko je u devetnaestom veku rekao: „Ako nema Boga, sve je dozvoljeno” i tu matricu, željni novca, moći i vlasti, veliki broj svetskih moćnika, ne samo da ponavlja, već i primenjuje. Svet je postao globalno selo u kome oni vladaju tehnologijama i silom, ne obazirući se na ljudske i Božije zakone, već pohlepno uzimaju i otimaju kako materijalna dobra tako i slobodu pojedinca da se oseća srećnim i voljenim pod kapom nebeskom i okom božijim. Ova knjiga nas uči da Boga ima i da nije sve dozvoljeno.

Već od samog naslova knjige, Jasna Sofija Kosanović diže glas protivu tog i takvog sveta i svojom ljubavlju i pevanjem otvara čitaocima svoje srce i inicira da se i čitaoci, otvaranjem svog srca, putem oboženja i samousavršavanja svoje ljubavi i usklađivanjem njenim sa sveopštom ljubavlju Gospodnjom i blagodaću koje nam on nudi kroz liturgije, nađu oradošćeni i osnaženi kao korisnici Gospodnje milosti u svetu koji je surov, i tu pronađu svoje mesto da opstanu i ostanu kao ljudi među ljudima.

U pesmi „Pastir” naša autorka nam kaže:

Zgriješen na koljena padaš, čovječe, vječan nisi.

Neka te pjesma dobrote ponese

pred očima njegovim,

srce nek te dušom nosi.

Ovaj je minut kao vječnost draga.

Knjiga pesama Jasne Sofije Kosanović „Tebe, Bože, ljubim mojom pjesmom” je pisana u slobodnom stihu, jezikom arhaičnim, biblijskim i svetootačkim, a u njoj autorka prepliće slike kako iz svog života i svoje egzistencijalne stvanosti sa slikama iz religiozne literature i velikih duhovnih mislilaca kao što je Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Ona nam otvara na jedan nov i neponovljiv način priču o pojednicu, u ovom slučaju lirskom subjektu, na jedan narativan, a ipak poetičan način, i daje nam štivo koje je filozofski složeno, čak na trenutke pomalo nadrealno i metafizičko, a ipak pitko, čitljivo, nadahnjujuće, okrepljujuće i sa katarzičnim poentiranjem u svakoj pesmi ili pak prozaidi.

Na jednom mestu u pesmi „Nisam znao kuda da krenem” autorka nam kaže:

Svatićemo koliko smo kratkotrajni,

prevareni sami od sebe u našim tijelima,

dok nebeskim svodovima budeš ispisivao

imena onih koje si ponio sa sobom.

Svest autorkina o kratkoći života, o bespomoćnosti pojedinca, o zarobljenosti u hedonističkom poimanju sveta, čini da ova knjiga u svakom novom čitanju dobija sve veću lepotu „pevanja i mišljenja” i daje nam preko potrebnu duhovnu infuziju da izdržimo i istrajemo na putu ka samospasavanju naših duša, a ujedno nas autorka, poput psalmopevca, vodi svojim putevima i otvara nam duhovne oči da, čitajući je, spoznamo ljubav i visine u koje nas vera u Gospoda priziva.

Citati na koje povremeno nailazimo u ovoj knjizi su ili iz „Svetog pisma” ili su citati svetih otaca, i njima naša autorka kao da omeđava svoje pesme, a ujedno im daje duhovne smernice i krepi, ispisujući ih, kako svoju dušu tako i dušu nas čitalaca, pokazujući ih kao deo teksta mudrosti i umovanja u kojim vidimo putokaze i međaše za stepenište koje nas vodi ka nebu.

Ono što je karakteristika ove knjige su i kratke priče koje bih okarakterisao kao pesme u prozi, prozaide ili pak ispovesti i molitve koje junaci kroz autorkino pero govore. U određenje  ove knjige nismo stavljali da su pesme i priče, već samo pesme, jer je i sama intonacija priča epsko-lirska i ako bi se drugačije tekst složio, videli bi da su u pitanju duže pesme koje pričaju priče svojih junaka.

Moj zadatak nije da vas, poštovani čitaoci, vodim kroz čitavu knjigu naše autorke i da vam je prepričam, već da probudim vašu želju za čitanjem. Ni autorkin cilj nije da vam daje gotova rešenja i formule kako da živite vaš život. Naš cilj je samo da vas ponukamo da vi tražite vaša rešenja da sami otvarate i prepoznajete vaše puteve i da postanete i vi korisnici sveopšte Gospodnje blagodati koja se na sve nas, ljude trećeg milenija, neštedimce sliva i nudi, a na nama je da je prepoznamo, kako nam peva Jasna Sofija Kosanović, i usvojimo ljubavlju.