Promocija dva romana Radovana Vlahovića „Bapa” i „1934.”, u izdanju Banatskog
kulturnog centra, održaće se u utorak 6. februara 2018. godine od 18 časova u Gradskoj biblioteci u Vršcu.
O romanima će govoriti književna kritičarka Marija Tanackov i autor. Odlomke iz romana
govoriće Senka Vlahović.
Roman „1934.” (nastavak romana „Bapa”,
knjiga druga) izašao je iz štampe krajem 2017, a do sada su održane
promocije
u Novom Miloševu, Zrenjaninu, Vrbasu, Kikindi, Mokrinu, dok slede
promocije i u Novom Bečeju, Bašaidu, Kovačici, Srbobranu...
Roman „Bapa”, objavljen 2016. godine,
našao se u tri najuža izbora za nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada „Zlatni suncokret”, Nagrada „Laza
Kostić” Novosadskog sajma i „Knjiga godine” Društva književnika
Vojvodine.
Urednik obe knjige je Simon Grabovac.
Recenzenti prvog romana su: prof. dr Nikola Strajnić i prof.
dr Miomir Milinković, a recenzenti drugog romana su prof. dr Gojko Tešić i Franja
Petrinović.
O prvoj knjizi „Bapa” su pisali i govorili prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Miomir Milinković, prof. dr
Spasoje Grahovac, dr Dragana V. Todoreskov, prof. dr Tihomir Petrović, Milutin Ž.
Pavlov, Simon Grabovac, Marija Tanackov, Gordana Maletić, mr Snežana Aleksić Stanojlović,
Danica Vujkov i drugi.
U pripremi je objavljivanje prevoda romana
„Bapa”, na slovački jezik.
O romanu „Bapa”
„Kroz
primer jednog domaćina sa salaša Tomašvol, blizu Dragutinova, sažetog u radni dan
u kome se donose neke od odluka vezanih za napredak domaćinstva, i putovanje od
Tomašvola do Dragutinova i nazad, Vlahović ostvaruje upečatljivu sliku o nekadašnjem
životu Banaćana između dva svetska rata. Taj „Jedan dan Branka Popova“, kako bi
se, analogno Solženjicinovom romanu, ova knjiga mirno mogla nazvati, otkriva motive
delovanja glavnog junaka i njegovu životnu filozofiju. Združeni, oni predstavljaju
svesno delatno nastojanje za stvaranjem malog pojedinačnog sklada u opštoj harmoniji
života. Tako, ukratko rečeno, otkrivanjem i pronalaženjem jedinstva između unutrašnjeg
i realnog života junaka, pisac nam omogućuje da otkrijemo i njegov smisao.” (Gordana Maletić)
„Branko
nije bio plašljiv, ali je voleo red i poredak, i kad se jedanput u’vatijo
jednog puta, i kad je vidijo da se tim putom dobro ide i da se napreduje, onda ga
nije menjo. Takav je bio u svemu: i kad je orao, znao je da jedne godine ore
na stuk, a druge godine na is. Znao je da je jutro uvek pametnije od večeri. Da
se države menjaju, a da narod ostaje.” (odlomak)
O
romanu „1934.”
„Roman 1934. drugi je nastavak epopeje o banatskoj porodici Popov, tačnije
o paoru Branku Popovu Bapi iz sela Dragutinova kod Kikinde, njegovim ukućanima,
komšijama, suseljanima i uopšte o Banatu kroz dvadeseti vek. Vlahovićevo književno
delo predstavlja, između ostalog, istoriju jedne porodice, jednog podneblja, jedne
kulture, konačno istoriju jednog načina života i jedne životne filozofije. Autor
je ovim književnim poduhvatom sačuvao od zaborava jedan svet koji je takoreći na
umoru, kojem preti potpuni nestanak. Sačuvan je u ovoj prozi specifičan jezik, običaji,
kultura, ali i mnoge istorijske činjenice koje su piscu poslužile za izgradnju karakteristične,
književne fikcije. Njegov Bapa, prosti banatski seljak, svedok je mnogih istorijskih
previranja tog doba. On je čovek koji voli da se drži po strani od istorije, ideologije
i politike, ali one često dolaze i traže svoj danak čak i od njega koji se trudi
da im ne duguje ništa.” (Bojan Samson)
„Od zemlje smo postali, od zemlje živimo, govorio je Branko, a u zemlju
ćemo i da završimo, to je naša sudbina. Zemlja. Sve drugo bude i prođe,
al’ usta uvek ’leba ištu. Za nas seljake furtom ima posla i mi nikad nismo dokoni.
Naučili smo da radimo, da imamo, i to što imamo da je naše, i nikad se nismo otimali
i gramzili s tuđim da raspolažemo.” (odlomak)
