Urbana proza je postala dominantna u srpskoj književnisti.
Ona je najčeće stilski dobro obrađena i upakovana a ipak bezživotna i otuđena od čitalaca.Ona beži u ludilo da bi izgledala umnija.Sklanja se u akademizam koji je sam sebi i cilj i svrha.Ona truje i ništi sve oko sebe stvarajući pustoš kao i njeni protagonisti.Liči na američke jeftine filmove koji su ispunjeni preuveličavanjm i stvaraju u čitaočečevoj svesti pometnju koju on teško percipira i onda je racionalizuje kao zabavu.
Ja želim prozi da vratim vitalnost i sokove običnog života iz kog ona jednim deliom i proizilazi.Dosta mi je polusveta iz urbane literature koji je bezbožan i ophrvan sumnjama koje prozvode kod čitaoca ludilo. Hoću junaka koji se u sudaru sa životom i svim njegovim nedaćama snalazi i nalazi načina da ih prevaziđe.
Moji romani menjaju sliku o Lali maloma pa debelom koju su namtnuli nakon drugog rata komunisti u želji da slome otpor banatskih seljaka kolektivizaciji. Oni nisu želeli da budu najamna radna snaga već svoji na svome.Želeli su da žive da rade i zarade zajedno sa svojim porodicama i šta su kome dužni da to i plate. Ali nisu želeli biti predmetom ideoloških manipulacija pod vidom boljitka da postanu proleteri i zadrugari.
Moji junaci imaju svest o životu i različitim državama i u različitim političkim okruženjima. Oni su imali svoje i tog su se držali.Oni su verovali u samoodrživost rad i porodicu .Na svojim malim imanjima u prihvatanju prirode onakve kakvom ju je Gospod dao oni su ostvarivali svoju slobodu. Retko su se priklanjali masama. Moji junaci nikada nisu bili gomila oni su imali svoju individualnost i imali su svoje porodične tradicije kojih su se držali. Oni su bili i ostali so zemlje.
Istina je da svaki prozni pisac piše sebe kroz literatiru koju on stvara. .......,.....
Ona je najčeće stilski dobro obrađena i upakovana a ipak bezživotna i otuđena od čitalaca.Ona beži u ludilo da bi izgledala umnija.Sklanja se u akademizam koji je sam sebi i cilj i svrha.Ona truje i ništi sve oko sebe stvarajući pustoš kao i njeni protagonisti.Liči na američke jeftine filmove koji su ispunjeni preuveličavanjm i stvaraju u čitaočečevoj svesti pometnju koju on teško percipira i onda je racionalizuje kao zabavu.
Ja želim prozi da vratim vitalnost i sokove običnog života iz kog ona jednim deliom i proizilazi.Dosta mi je polusveta iz urbane literature koji je bezbožan i ophrvan sumnjama koje prozvode kod čitaoca ludilo. Hoću junaka koji se u sudaru sa životom i svim njegovim nedaćama snalazi i nalazi načina da ih prevaziđe.
Moji romani menjaju sliku o Lali maloma pa debelom koju su namtnuli nakon drugog rata komunisti u želji da slome otpor banatskih seljaka kolektivizaciji. Oni nisu želeli da budu najamna radna snaga već svoji na svome.Želeli su da žive da rade i zarade zajedno sa svojim porodicama i šta su kome dužni da to i plate. Ali nisu želeli biti predmetom ideoloških manipulacija pod vidom boljitka da postanu proleteri i zadrugari.
Moji junaci imaju svest o životu i različitim državama i u različitim političkim okruženjima. Oni su imali svoje i tog su se držali.Oni su verovali u samoodrživost rad i porodicu .Na svojim malim imanjima u prihvatanju prirode onakve kakvom ju je Gospod dao oni su ostvarivali svoju slobodu. Retko su se priklanjali masama. Moji junaci nikada nisu bili gomila oni su imali svoju individualnost i imali su svoje porodične tradicije kojih su se držali. Oni su bili i ostali so zemlje.
Istina je da svaki prozni pisac piše sebe kroz literatiru koju on stvara. .......,.....
