Ukrupnjavam sitninu življenja i boravka među ljudima u nove književne forme, ponesen mišlju da će ih neko u budućnosti tumačiti i u njima nalaziti odgovore za svoju i sveukupnu upitanost nad sobom i svetom koji ga okružuje. Nije nimalo prijatno biti umetnik u društvu koje ne prepoznaje i ne valorizuje tvoje kreacije.U prethodnom milenijumu postojala je nada u večnost kojom se umetnik mogao tešiti. Vreme sadašnje nam pokazuje i otkriva svu iluzornost večnosti, propadanje i varljivost poverenja u kulturnu istoriju čovečanstva. Patetika kojom su nekada ispisivane biografije velikih umetnika sada se pretvorila u jetkost i sarkazam do samoukidanja. Pa ipak uprkos svoj sumornosti istine da je honorar pisca za jedno veče 5o eura, a novokomponovanog pevača 3ooo, ja hoću i dalje da verujem u neophodnost literature u životima budućih naraštaja, koji će imati snagu i hrabrost da se odupru manipulaciji i kolektivnom zaglupljivanju koje im kao rog za sveću podmeću političke oligarhije.
