To mu je nadimak pod kojim ga znadu po celom severnom Banatu, a i malo šire, pošto se rodio pod Tisu na salaš, a u Bačku je išo od malena, čak su mu i karton bili kod doktora tamo napravili. A i u školu je išo samo kad je moro, više je išo oko škole, a kad dođe inspekcija, da baba ne plaća kazne, išo je malko redovnije, dok se ne zaboravi, a onda opet jovo nanovo. Otac mu kad se rodio oma piso kuću i salaš da skine brigu sas vrata, a i deda je njegov Duša tako teo jer mu otac baš nije bio naročito zglavan. Nije volo da radi a volo je da tera konje i to trkačke. Taj je više provo vremena na trkama po Bačkoj nego što je u tazbini bio, a oko nji je išo dok nije dobar miraz izvuko, a onda se okreno na drugu stranu. Od Ćire se još detetom čekalo da nasledstvo ne samo sačuva već i da ga uveća i da dometne. Držali su ga u kuću ko malo vode na dlanu, jer ako otac nije kako treba bar da sin bude. I tako je i bilo dok je deda bio živ i dok je vodio računa i dok se Ćira nije vezo nekog nevaljalog društva pa se opoganio i posto neraden, još gore nego otac mu. Ženio se više puta i delio. Dovodio je, kako kaže, sve neke nakaze koje nisu za kuću. I sve je mislio da će biti dobro, a uvek je ispadalo makar kako. A svašta je radio u životu, ali nikad i ništa za dugo. Sve onako dobro krene, pa ko da mu poslovi dojadidu i zustavi se i u svakom nađe neku falinku i manu, i prikine. I evo, već se približio pedesetoj, dece nema, žene nema, roditelji mu već ostarili, sedi, pije pivo i priča svoje dogodovštine zajedno sas salašarima po Bačkoj kad je bio dete. A spominje u pripovetkama i kako se ženio i kao je zatico da ga žena vara sas gluvim Mađarom pored pumpe. Kaže, uvatio i je na gromili. "Ona dole, a on gore, letnje dobo i vrućina, a ja bio čuvar na pumpu pored Tise i motorom išo u selo i na dve duži od pumpe mi se probuši guma i ja peške trajna pumpu po pribor. A oni nisu znali da ja dolazim, jer da su čuli motor po dolmi, još ovaj moj kako zvrnda, oni bi se primandurili i pravili ko da je on ko komšija samo poslom došo. I spustim se s dolme, ne prema avliji, već na kuću, na prednju sobu, tuda mi je bilo bliže nekako. A i ne znam šta sam mislio i što nisam viko, valjda je bila božija volja da je uvatim na delu, ni kera me nije primetila, di ćeš ti vrućina se zavukla pod slamu u bunju. A prozor otvoren, čujem ja tamo nokog ima i čujem zvuke, stenje neko i jauče, poznam glas, to je ova moja, malo se poplašim, možda joj nije dobro, lagano razgrnem firangu, kad imam šta i da vidim. Ona dole na štikanu posteljnu, na bračni krevet, a gluvi Madžar na nju. I radu radnju, zdali se, šta da ti kažem. A meni se usta osušila, grlo mi se stislo, pa ni da beknem, srce mi lupa oće da iskoči, ruke mi se uzdrkćale, a i ja se kreno odozdole. U jedan ma tako me je uvatila brid da sam umalo skočio kroz prozor i odgurno gluvog Madžara pa ja nastavio da guslam. A tera ona, tera on, a gledam ko Baka Rečko i ne vidu oni mene tako su se zdali. Kad vidim, ova moja ciči, pa sve se rita sas nogama, a ovaj se odupro i zabičio pa ne popušća Madžar, dočepo se, a forsira ona, forsira on, samo hukće, a ja iza odškinute firange gledim, a oni me nevididu. Mislim se u sebi dal da se javim, da i prikinem, a nekako i meni lepo i ja sav nabubrio i vidim i kod mene je đavo odno šalu. Ja sve stiskavam noge, pa sve ko nešto neću da se grijem, a di ćeš ti kad me telo ne sluša, a on lupa po kantici, i što on jače lupa ona sve više meči i uzdiše, a ja sve jače stiskavam noge pored prozora, šta da ti kažem, radna temperatura je bila podignuta, vidim sad ćemo svi eksplodirati ko da ćemo se razbiti u pamparčad. I tako je i bilo, ja sam se malo sklonio od firange da i ne gledam, al sam čuo kako po njenom uzdisanju tek što nisu gotovi, čučno sam u bašćicu pored prozora, ne gledam i, a čujem, ne mož se suzdržati. A okolo letnje dobo, sunce upeklo, sve miriši, a iz vrbaka se čuju ptice. Na odžak roda klepeće, prid mene u bašćici noćna frajla, nisam ni muve ni komarce osetio, podne je bilo, možda malo prošlo, šta da vam kažem lepota i milina božija. A ja napet ko zapeta puška, sve mi se pomešalo i tugo odozdole i bes odozgore, nemož se saplajsati, dok se nisam opipo med noge, a ja gotov. Još mi je srce lupalo dok sam čučio i činilo mi se ko da ja nešto radim što ne treba, a ne moja žena i gluvi, jebo ga onaj ko ga je za noge prvi uvatio da vidi šta je. Kad sam se ja iscedio i nisam ni nji čuo kad su zgotovili. Malko sam još čučio, kod prozora, a onda sam polako, da me kera ne čuje, otišo na dolmu pa se spustio na Tisu. Tamo sam zapalio cigaru, izuo ciopele, i malo umočio noge u ladnu vodu da se smirim. Mislim se u sebi šta da radim, da odem i da uzmem pušku da ga ubijem, da ubijem i nju i njega, pa da i robujem do kraja života. Il da se učinim nevešt. Ona stvar nije sapun, neće se potrošiti. A šta bi bilo da sam ja popio još koje pivo pred dućanom i da sam došo sat vremena kasnije. Ja ništa ne bi vidio, ništa ne bi znao, ona je njeno obavila, ona bi ćutala. I rešim da popušim još jednu, pa još jednu i utim malo zadremam u ladovinu, kad me napali komaci. Skočim, pogledim na sunce, op, vidim spušća se. Odem do pumpe, i još se nakašljavam, vidim kera izašla ispod slame i ne laje već veselo maše repom, na đubretu ćurak se leburi, uđem u kujnu, a moja žena pristavila ručak, sve miriši na pilećiji paprikaš sas graškom i knedlama. Radio svira, a ona se sva zajapurila od kuvanja i spremanja i nekako mi je došla lepša nego obično. A di si ti tako dugo, oma me još s vrata napala, a di ti je motor? Ajde sedi, jesil se umorio, što si tako bled, jesi pio nešto, i sve me tako po redu ispitiva jedno po jedno. Peške sam došo, kažem ja, malo sam se umorio. Idem u sobu da malo prilegnem. Kad tamo kreveti namešćeni, soba sređena i sve na svom mestu. Vidim ja da si se ti umorio, kaže ona meni, odmori se malo pa da ručamo, a ako treba ja ći po motor otići da ga doguram. Ja prilegnem malo na krevet i mislim se, ako je oteram, šta sam da radim tu na Tisu, a ugovor sam potpiso. Da ubijem pa da robujem, neću. Nego, da još malo zadremam i nevešt se učinim, dok se paprikaš ne zgotovi, i dok sam pod ugovorom sas državom. A što se tiče oni stvari, pa ako ima za gluvog Mađara, ostaće nešto valda i za mene. I tako smo mi provukli još dve godine. Svima je bilo dobro."
