Sve češće vikendom dolaziš u rodno selo.Sama u praznoj roditeljskoj kući,vraćaš se mislima na vreme kad je sve bilo lepše veselije i bolje. Kad si umesto sadašnjeg sećanja sredovečne i prosečno ostvarene žene, punim plućima živela zanos tek zapupele prve mladalačke ljubavi. Na mnoga pitanja lamentirajući dok koračaš sama starinski nameštenim sobama tražiš odgovor.Gorda i si i suviše i ponosna da potražiš pomoć od onog kog si volela,da ga zamoliš da kao saučesnik, kao svedok i sabesednik svojom ispovešću, iskazom, unese svetlost u zamršeno i mračno klupko pitanja i klimavih odgovora koji se komešaju u tebi,da prekineš ovo sagorevanje u tihoj patnji.Da otkriješ da je iskrena primljena i data ljubav večita u sećanju, da nikada ne nestaje, da ona samo menja oblik percepcije u tvojoj glavi i tada se sve neravnine u odnosima ljubavnika prosto same od sebe uglačaju do sjaja,a oni oslobođeni teskoba oradošćeni nastavljaju kroz život dalje.
