U narodu postoji jedna poslovica koja kaže; Ne jebu ni lepi ni kurati već uporni, ispoveda mi se prijatelj, a ja slušam i beležim.
Koliko je ova narodna tačna ja ne bih sada govorio i proveravao,govorio mi je u ushićenju, ali mi se jutros javila kao kontra odgovor na jednu slatku nasilnu akciju koja se mi se desila i bila je uprena na moju ličnost.Kao odgovoran čovek prihvatio sam da me zaokupe poslovi, nešto iz nužde, a nešto po slobodnoj volji.Ali sa poslovima idu i problemi koji nisu veliki ali traže vreme. A onda se pojavila jedna osoba koja je želela da ćaskamo, a i malo da se volimo.Ona je bila uporna u svojim nastojanjima da još u opštoj frci i ljubavi poklonim pažnju koja je značila vreme. Izvinuo sam se i rekao da žurim, a ona mi je pripretila. To me je naljutilo.Rekla mi je da me voli, zahvalio sam se. Rekla mi je da me stvarno voli i da sam ja centar njenog univerzuma. To su bile prejake reči i malo su me bunile, jer ljubav se nikad ne odbija, ali šta ću.. Izvinuo sam se rekao da malo ona mene kao i sve pisce idealizira, da ja inisam tako savršen kakvim me ona vidi i da imam milion mana.A i teško se uzdržavam i nemam baš kade. Nije me poslušala već mi je govorila o poljupcima i nežnosti,i tražila je dajoj kažem da je volim. Volim te rako sam joj ali kao sestru i ne mogu nikako da prihvatim promiskuitetan odnos između nas kako nebih unesrećio ljude koji su nam bliski iz naših porodica. Ona je bila uporna, a ja preslab da bih se odbranio..
Sve sam ostvaio i prihvatio da budemo zajedno.
Ništa joj nije bilo važno osim da utolimo strast jedno u drugome. Nije joj bio važan ni muž, ni deca, niti ju je interesovala moja porodica. Želela je da se skroz otkačimo da sve zaboravimo i da do kraja istinski pripadnemo jedno drugom u tenutku koji nalikuje večnosti. Da se oslobodimo svih kočnica i postanemo jedno telo koje grči i previja u orgazmičkom ropcu.
Pao sam vidim,a padu sam izgleda bio sklon.Svi smo skloni padu tešio sam prijatelja, a i lagarijama, to sam pomislio. Tipična muška posla.
