Kad čovek nema šta da radi u poznim godinama i nema mu druge do da se svađa sa ženom. Tako je sećam se bilo i sa mojim ocem i majkom. Kad smo se mi razišli iz kuće i kad su ostali sami da žive i kad postali upućeni jedni na druge najednom se u njih uvukla neka razdražujuća energija kojom su jedno drugog počeli da razaraju. Nisam bio siguran odakle ona dolazi i nije mi bilo jasno otkuda to, ali da su se svađali svađali su se.Ja sam mislio da će oni pod starost biti u prilici da se više posvete jedno drugom i da kroz pozitivnu energiju daju jedno dugom do znanja onako hrišćanski da je ljubav jedno što im je u starosti ostalo. Ali desilo se suprotno. Oni su izgleda jedno drugom sve svoje priče ispričali. Mane ovog drugog su im bile preblizo i na oku da bi pokušali vlastite da prevaziđu.Svađali su se od ranog jutra, do kasne večeri. Nisu postojali vremenski intervali kad su bili sami a da se ne posvađaju.Jedino kad je bilo nekoga u kući i kad su imali neke obaveze koje su im se činile veće i važnije od njihovih međusobnih zađevića, prestajali su.
A onda sam primetio da se slične svađe dešavaju u mome komšiluku, pa kod mojih rođaka, pa kod rođakovih rođaka.To me je uplašilo i rešio sam da se ne ženim. Nije da mi se žene nisu sviđale i da ih nisam obožavao, ali to sam činio samo izdaleka. Sad sam dovoljno star i iskusan da vidim kako se i moji prijatelji i moje komšije i moji rođaci svađaju. Brak znači trpljenje i svađu. Tako sam shvatio, a i zašto da se ženim kad ću svakako u starosti da zamrzim ženu.To mi i nije strašno, to sam već nekako mogao da podnesem, ali ako bi ona zamrzila mene, to već nikako nebih mogao da podnosim onako učestalo kako se to čini u drugim brakovima koje sam viđao.Dakle,nisam se i neću se ženiti,a i što bih to činio kad sam razmenuo sedmu banku.I ovako je prošao vek,a i ne svađam se i ne mrzim onu koju sam u mladosti voleo..
