Kako život prolazi tako sve češće uviđam razlike među ljudima.Jednostavno u mladosti na to nisam obraćao toliko pažnje. Nikada nisam merio urađeno i nisam stavljao na vagu niti sam merio kakve i kolike tragove koji čovek iz mog okruženja ostavlja.Tim pre jer sam isuviše bio zaokupljen događanjima u vlastitom životu, a oni su bili prilično zamršeni.U mojoj želji da pronađem svoj put pravio sam slalom više intuitivno i u borbi za samoodržanjem nego planski i racionalno.
Sad kad sam počeo da sumiram rezultate proživljenog i da ih slivam i prelivam u jednu priču vidim da se nismo štedeli međusobno život i ja. A onda vidim neki ljudi sve stavljaju na kantar i sve što je proživljeno i ostvareno vagaju i porede, prave neke nevidljive grafikone i tumeče ih sebi drugima. Životno iskustvo mi je pokazalo da po nekad treba napraviti rekapitulaciju u odnosu na proživljeno i urađeno, ali i u odnosu druge.I nije važno važno kakav je rezulat i koliko je postignuto u merljivom životno ograničenom svakodnevnom može se reći admistrativnom poimanju stvari.Kad godine prođu, ponekad čini mi se najvažnije je da su prošle, ostalo se u životu.
