Šta se dešava kada mržnja protiv vlasti pomuti razum vidimo u studentskom protestu gde studenti sve rade suprotno svojim deklarativnim načelima. Ustali su protiv nekvalifikovanih kadrova koji su izvazvali nesreću u Novom Sadu, a sami sprečavaju studiranje onih svojih kolega koji vole da studiraju i kojima je cilj kvalifikacija. Ustali su protiv korupcije, a sami varaju na ispitima, pokazujući isti karakter pokvarenosti koji će se sutra manifestovati kroz korupciju i svaku drugu prevaru. Ustali su protiv mafijašenja, a sami neće da prijave kolege koji varaju na ispitima jer su sami robovi sujetnog odobravanja drugih, zbog kojeg se i formiraju mafijaški klanovi. Ustali su protiv jednoumlja i diktature u štampi i društvenim medijima, a sami kidišu na plenumima na svakoga ko im iznese drugačije mišljenje. Oterali su sve neistomišljenike a svoje skupove i dalje nazivaju plenumima. Nema netolerantnijih ljudi od njih, nesposobnih da čuju kritičko mišljenje, a zameraju vlastima na neslobodi mišljenja. Kao rezultat najgore vaspitane generacije dece, krenuli su u školu sa velikim razmaženim Egom koji doživljava kao atak na ličnost svaki razuman nalog života, svaku životnu odgovornost pa i samo učenje. Zato uče sve kao od bede i ne mogu da prate nastavu duže od par desetina minuta, da se zbog njih snižavaju zahtevi i standardi nastave. I dok su tako sami neodgovorni, oni druge licemerno nazivaju ćacijevcima, i zameraju vlastima na neodgovornosti kao da neodgovornost nije odlika i njih samih i većine samog naroda, bez obzira na stranačko opredeljenje!
Miloš Bogdanović ZAŠTO SE ĆACI NE PRIKLJUČE STUDENTIMA U PROTESTU I NE NAPRAVE ZAJEDNO SA NJIMA NEREDE U GRADU KADA ISTO IMAJU ZAHTEVE KOJE IM VLAST NE ISPUNJAVA? AKO JE GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST LEK ZA SVE PROBLEME, ŠTO JE SVI NE PRIMENE? NARAVNO, JA SAMO HOĆU DA UKAŽEM KAKVI APSURDI SLEDE KADA MRŽNJA POMUTI ZDRAV RAZUM!
Kada mržnja ljudima pomuti razum tada oni ratuju, ne da bi sebe sačuvali već da bi uništili neprijatelja i to im je važnije od sopstenog života, a kojeg li apsurda, u rat kreću da bi navodno spasli svoje živote. Zato su slepi pred faktom da građanskom neposlušnošću sami sebi nanose štetu, a vlasti skoro nikakvu. Oni najveću štetu nanose običnim ljudima ali im je mržnja pomračila razum.
Kada nam je mržnja pomutila razum vikali smo u prošlosti "Bolje grob, nego rob! Bolje rat, nego pakt!". Vikali su naši preci "Sloboda ili smrt" tako su otvoreno priznavajući nesazrelost i nemoć svoje ličnosti da trpe nepravdu (što znači da nisu sposobni da budu zdrave socijalne ličnosti već da reakcijom provociraju sukobe i ugrožavaju prava koja navodno brane). Dok su zapadni saveznici upozoravali da bi dizanje ustanka u već okupiranoj Evropi bilo pogubno zbog nacističke osvete prema stanovništvu, mi ipak dižemo ustanak koji donosi strašnu osvetu da za svakog ubijenog Nemca, biva ubijeno 100 Srba. To se dešava kada mržnja pomuti zdrav razum.
Takođe su se čule devedesetih sledeće parole: "Do poslednjeg čoveka ćemo se boriti da se ne izvrši genocid nad nama!" i "Ako treba, od zemlje ćemo napraviti zgarišta, da bismo sačuvali svoja ognjišta!" Naši ratnici su ubijali tuše civile, znajući da to daje odrešene ruke i drugoj strani da ubija naše civile, ali mržnja pomućuje razum.
I ništa se od toga iskustva do sada nismo poučili.
Kada mržnja ljudima pomuti razum, videli smo i kod drugih nama sličnih naroda. Za vreme gruzijsko-abhaškog sukoba, kada se čula parola: "Radije ćemo spaliti sve do temelja nego predati i jedan pedalj zemlje!" A u vreme jermensko-azerbejdžanskog sukoba oko Nagorno-Karabaha, često se čula parola jermenskih nacionalista: "Bolje da Karabah bude spaljen, nego da bude azerbejdžanski!" Kada mržnja pomuti razum, vidimo kod Palestinaca kada svoju decu bacaju pred tenkove da bi ispali mučenici, a to rade navodno radi opstanka svog naroda i svoje dece. Žrtvovali su preko 60 000 ljudi od 7. oktobra 2023. da bi sebe sačuvali!
Mislite li da je ovo laž?
Proverite da li je ovo tačno: Bivši Lider Hamasa Khaled Mashal je izjavio u medijima 2012. godine: "Mi više volimo smrt, nego što naši neprijatelji vole život!" Palestinski lideri često izjavljuju "Krv naših mučenika će osloboditi Palestinu!" misleći i na malu decu, a izveštaji međunarodnih organizacija ukazuju na slučajeve u kojima su deca postavljena u prve redove demonstracija ili oružanih sukoba, često uz retoriku koja ih predstavlja kao simbole otpora. Palestinski novinar Hafiz Barghouthi je napisao da sprečavanje dece da učestvuju u protestima predstavlja "jednu od najtežih prekršaja" koja "nanosi veću štetu od metaka" Izraela. Godine 2014. godine Hamas-ov potparol Sami Abu Zuhri na Al-Aqsa TV otvoreno pohvalio da je politika korišćenja civila kao ljudskih štitova bila "veoma efektivna", misleći na same palestinske civile. Hamas je više puta pozivao palestinske civile da ignorišu izraelska upozorenja o evakuaciji i da ostanu u područjima koja su bila mete napada. Ova taktika je deo šire strategije da bi stekla diplomatsku prednost i naklonost javnog mnjenja predstavljajući Izrael i IDF kao agresora koji neselektivno napada civile.
REZIME O SULUDOM STRADANJU
U tom kušanju koje nije kušanje materijalizma već naše gordosti, mi stalno padamo. Ako nam neprijatelj kaže "Obraz ili život" mi ćemo žrtvovati život radi odbrane gordog obraza. A Isus hoće da nas urazumi, pa onda kada je jasno da neće blagosloviti našu odbranu jer smo mi kao narod na ispitu krotosti. Kaže nam da ipak radije okrenemo drugi obraz, nego da iz suludog inata ugrozimo život: "A ja vam kažem: ne opirite se zlu; nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi." (Matej 5,39) Isus hoće da nas urazumi pa nam kaže: “Ili koji car koji pođe s vojskom da se pobije s drugim carem, ne sedne najpre i ne drži veće ― može li s deset hiljada sresti onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada. Ako li ne može, on pošalje poslanike dok je onaj još daleko, i moli da se pomire.” (Luka 14,31-32)
Na žalost, ove Isusove reči uglavnom odbacujemo i postupamo suludo jer nam je i dalje idol naš Ego, a pokretač gordost.
OPRAVDANO ŽRTVOVANJE ŽIVOTA
Da li postoje moralni principi radi kojih zaista ima smisla žrtvovati svoj život?
Postoje. Čovek treba biti spreman radije da umre, nego da učini greh. Kada je u iskušenju da iz svoje koristoljubivosti slaže, da ukrade, da prevari, čovek bi trebalo da ima stav "radije ću umreti, nego zlo učiniti drugome". Isto tako bi trebalo da se odupire ponositosti, gordosti, sebičnosti, telesnosti, opijatima i svakom drugom grehu. Međutim, ljudi ginu za tričave stvari, jer brane svoj gordi Ego, a ne pravične principe. Ljudi dižu ustanak ako su ugroženi u svom gordom Egu, najčešće u ispoljavanju svojih spoljnih verskih, nacionalnih i stranačkih obeležja, a kada treba da se suzdrže od laži, prevare, lopovluka, preljube i ubistva, to im nije bitno. Licemerno je kako naš čovek hoće da strada za svoj uvređen gordi Ego, a nije spreman da trpi, da se žrtvuje i da strada zarad dobra drugih ljudi. To nije problem samog našeg čoveka. To je problem dekadencije celog ljudskog roda. Ljudi se žrtvuju za zaludne stvari. Žrtvuju život radi užitka odajući se nezdravim porocima i neumerenosti. Žrtvuju život iz inata zbog povređene gordosti i osvete. Ali, da žrtvuju sebe radi dobra druge osobe ili čovečanstva, to je podvig retkih, onih koji su izabrani za Carstvo nebesko.
