Sanjao sam te, rekao je Rekao sam ti u snu da nisam dobro Znam, odgovorila je Ni ja nisam dobro San je kristal gladi I put koji nagoni u Ružno i lepo i svetlo i tamno Otklon od bezdna i plamena zla I doline suza u koju smo bačeni. Jedina smrt u kojoj smo živi. Opet, sanjao sam te. Bezvremenu. Zatajenu u utrobi sveta Kao sa Istoka kada je svetlost Tiha i večna i ničija i sva Ali, ako i nisam dobro Prepuštam te odluci da budeš Glad u mojoj pesmi Odbegla u nedostajanju uzglavlja Ćutnja u kojoj kao bdenije postoji Odron u duši nalik pozivu iz sna.
