Поезија "Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски" А онда

 А онда

Часовник Је кренуо у назад Ти си га вратила Прошлост се У будућности десила Милена Пролетели су дани Месеци Године Векови су прошли И ова зима је прошла И већ назирем Буде се нови предели Свакодневно Налазим нове пашњаке И обиље хране за стадо Безгласно примам Дарове ине Што беше некад сестром ми У једном Од наших давних живота Е грех би Бацих је с коња Док летесмо Махнити за кошутом Пала је нечујно Главу јој одрезах Меки путени врат Мачем Са дршком од сафира Главу русе Крваве косе Закопах крај манастира Хитро Севом муње Збацих окрвављену одећу Наг и сребрн Јурио сам под младим месецом Степа је била непрегледна Ноћ бескрајно дуга А чежња за вољеном сестром За сенком њеном Што измиче у магли Губи се и нестаје Са сваким новим кораком Бивала је све жешћа Све силнија И јача Милена