Dobro jutro, evo u atrijumu sam. Napolju je sunčano, mada vidim da ima vetra. Ljulja travu, a sad je ova druga trava izrasla, prva je bila nekako drugačija, a sad se pojavila dikica. Dikica... Znaš ono kad smo bili mali, pa je bilo popino prase, znaš ono kao nešto. E, sad je dikica. Tako mi se čini, bar ovako izdaleka. Tako da, sviđa mi se kad je napolju sunčano i kad malo vidim da ovaj moj dud malo šara sa granama, onako malo se povijaju i tako i orah se povija, a imam i brest tamo negde u dnu. Neki što se povija i tako. Tako da, uglavnom gledim u pročelj, sedim i gledim u pravcu kraja avlije i prema crkvi gde u večernjim satima mi se vraća kroz krst sunce. Pošto je tamo zapad, a ja sad gledam sa ove istočne strane. Uglavnom je danas bolje. Mada sam usto, osećam se nešto kao jače, sad bi kao nešto da idem, sad bi kao nešto da, kao nešto da izađem u dvorište il` da idem na sokak, međutim, evo, nisam evo, seo sam ovde, ajde reko, samo malo da ti skratim vreme i te, tako da kažem, duge sate. Ovaj... Koje imaš kad se svi raziđu i kad ostaneš kući sama. Inače, ja ću najverovatnije ići i radiću na tome da obezbedim sebi biološku terapiju po pitanju hronično opstruktivne bolesti pluća. Šta to znači? To znači da ću tad verovatno morati da prekinem ovu terapiju, ja nešto razmišljam i da je prekinem, jer bio sam sad na pregledu. Doktor kaže da je stanje za gastro terapiju solidno i da sam na neki način zalečen i izlečen, što i ja mislim da i jesam, a i navikao sam se nekako na tu terapiju i vidim da je mogu sa hranom, na neki način, korigovati. Znači, mogu neke stvari jesti – ne jesti što mogu, uskraćivati. Međutim, kad ne mogu da dišem, onda mi to nikako nije dobro. Tako da ću videti sad dalje kako će stvari teći. Radiću na tome da, ako bude sve kako treba, da stignem na tu biološku. E, sad, kad će biti, kako će biti, to ćemo da vidimo sad. Polako ćemo se opredeliti, pa ići. Nema nam druge. Inače, dobio sam sad... Ova doktorka mi je dala nešto što sam i ranije imao – inhalaciju, ali to onu drugu inhalaciju sa Berodual, ne pumpicom, već sa Berodual kapima. I to sam ja ranije imao i onda mi je to zasmetalo. Ja se požalim Pušićki, a ona mi kaže, pa promeni, kaže, uzmi ti ovu Berodual pumpicu. Ja stvarno promenem i meni bude bolje. Zapravo, šta se meni dešava? Ja kad se uduvavam sa tom spravom i kad koristim tu vodu, ovaj, kojom podupirem te Berodual kapi, onda se nekako osećam sav zabunjenim i kao da sam u nekom čudnom stanju i verovatno, govoreći mi da to stanje prekinem sa pumpicom, Pušićka mi je otvorila u stvari, otvorila mi je oči i učinilo mi se da mi je bolje. Videću sad, evo, danas drugi dan koristim ponovo taj za uduvavanje, pa ću videti sad dokle ću stići i kako ću stići. I koliko mi to može pomoći. U subotu imamo Noć muzeja ovde, u selu, i nešto su me zvali da idem, tako da sad da l` ćemo ići il` nećemo ići – ne znam. Videću... Šta će i kako će biti, mada, to je tu u selu, pa možda odem autom, ono čisto malo da me ljudi vide da sam još uvek živ i da ne talasam, ali evo tu sam. Postojim. Tako da ćemo videti šta je to što se nudi. Evo, za sad toliko. Možda sam imao još mnogo tog da ti kažem, ali da te ne davim. Lepo je vreme napolju, veruj mi evo i kumrije, sav živi svet iz mog dvorišta selim kod tebe u Novi Sad. Naravno, želim ti lep dan i bićemo na vezi. Inače, prolazim tamo pored tvoje kuće i moram ti reći da je dobro održavaju ovi mladi ljudi i to si dobro uradila da si pustila da kuća živi. Još jednom – lep dan. Ćao, ćao.
