Pod Lasiksom i evo sada sam izašao u atrijum i gledam napolju dan sumoran, bilo je kiše, jedna gugutka po dvorištu nešto pipa, ni daška vetra... Pijem kafu i evo, pokušavam da ubeležim reči. Očigledno da sam uspeo da skinem prst. On mi strašno smeta. Ovaj kažiprst na desnoj ruci, a u stvari još u detinjstvu sam ga posekao i napravio brazde koje traju, evo, više od šezdeset godina, kad sam jurio da poslušam oca kako bih što pre doneo hladne vode sa bunara u staklenom bokalu koji sam tada razbio, posekao prste i to sam već pričao, tu priču, posekao prste i onda je otac brzo izveo kobilu Sigmu iz štale, stavio joj oglavnik i na gola vesela skočio i uzjahao je, a mene su uvile žene krpom za hleb, prste, i pomogle mi da me otac uzme u naručje i on je, jašući, odneo me do ambulante koja je bila u Beodri i koja je bila tamo pored benzinske pumpe. Naravno, i to da napomenem, da sam već govorio o tome, krv je liptala, oni su je nekako suzbili, a ja sam se radovao, tad sam prvi put bio na konju sa ocem i ne samo to, već otac je terao kobilu da trči u galopu. To je zaista za mene bio veliki doživljaj. Toliko veliki doživljaj da sam zaboravio da sam ranjen, da sam posečen. Naravno, tog prsta se sad stalno setim i tog doživljaja zato što mi on treba. Taj treba da bi mogao da pišem i da pamtim ovde na ovom glasovnom načinu zapisivanja. Dakle, treba mi da bude fin i da mogu da otvorim snimač govora. Moja žena stare stolice i stare stolove farba u belo, tako da one dobijaju neki svečani ton i dobar deo tih stolica je ofarban, ostala je jedna koju, evo sad dok ja diktiram, napolju na drugoj terasi moja komšinica farba. Čudne stvari se dešavaju. Mada i nije čudo, moja bolest je, evo u šestoj, sedmoj godini... 2019. sam prvi put bio u bolnici u Zrenjaninu. Čudne su to stvari... 24. mart 2019. Znam da sam se javio, bratu Bori je bio rođendan prethodnog dana. Tad sam još bio pušač i tad je nastala knjiga Ja ću se vratiti. Da... Očigledno je da sam malo smirio muku oko disanja, da je voda koja je pritiskala pluća izašla napolje. Mislim da je to dobro. Moraću da to uvedem u praksu. Da, čitam transkribovane tekstove. Imaju jedinstvenu političku dimenziju onog kako je govoreno u magnetofon, to jest u telefon gde je sniman. Zanimljivo. Videću sad koliko to može da bude interesantno. Moram nekom dati na čitanje, da vidi, pa će onda... Onda ćemo videti dalje šta i kako to može da ide.
