Evo, otvorio sam ponovo diktat i ono što primećujem to je da, kad sedim uveče napolju na terasi, kad sam na vazduhu mnogo i kad se dešavaju te promene koje se dešavaju, da mi to i nije baš sve najbolje. To reaguje nos. Moraću da uzmem ove lekove koje mi je doktor prepisao i za koje moram voditi računa da li da pijem, da li da ne pijem. Ono što je sad važno, da čekam taj uput iz Zrenjanina, put je dug i dosta je to komplikovano sve. Treba to obezbediti, pa onda ove nedelje možda, ako bude sve kako treba ići za Kamenicu. Nadam se da će to stići, taj uput. Otom – potom. Borim se za život! Za produžetak života i za zaceljivanje mojih pluća, a i drugih bolesti. Pokušavam, koliko je to moguće, da ih dovedem u jedno stanje pasive i da ih nekako razoružam njihove invazivnosti, njihove ratobornosti. U tom mi pomaže Bog i moja vera u život, a isto tako mi pomažu i lekari koji su od različitih situacija, do različitih situacija uvek Božji dar, da mi Gospod šalje u datom trenutku određene lekare koji se nadovezuju jedni na druge i koji sačinjavaju tu neku veliku moju širu porodicu sa znanjima i sa praksom oko bolesti i oko načina kako da ih uravnotežim i kako da ih dovedem u neku normalu. Da... Lekari su Božji dar, jer Gospod mi uvek šalje... Kad mi koji kako treba, on tako šalje lekare i oni me, evo, kroz ovih šezdeset i osam i više godina, doduše ne svo vreme, ali zadnjih pet, šest godina, sedam... Me prate i pokrivaju. Pluća su moja slabost, ali su slabost i moje porodice. To jest, slabost mog tela, a i u mojoj porodici je moj otac imao slaba pluća, imao je deda slaba pluća, a imala je i prababa slaba pluća. Tako da u tom delu ja sam nasledio tu liniju, idem tom naslednom linijom. Otac, deda, prababa, stara baba. Da. Eto ti, to je to. I Senka moja ima slaba pluća na mene. Sad ću probati da se smirim, još malo da legnem, da se opustim. Kol`ko – tol`ko da ne forsiram i da ne talasam ovu, tako da kažem, prepodnevnu vlagu, to jest ne vlagu, već prepodnevni život, jer doktor mi je rekao prepodne je teže, popodne je lakše. `Ajde videćemo sad. Meni se činilo da je popodne bilo teže, a prepodne lakše, a u stvari pitanje je i jedno i drugo šta i kako je. Nema druge, moram da vodim računa. Viktor je juče rekao, kad sam govorio o romanima, Viktor je rekao, tvoj je svet naseljen. Da, moj je svet naseljen u knjigama.
