Odlično se provodim. Bol me satire. Rugam se sebi što sam samo obični ranjivi čovek podložan bolestima tela, strastima uma, ludilu srca. Svet gledam iz vanuma. Sveznalicama sam ostavio učenja i znanja. Prebiračima čvaraka čišćenje posuda, a štikerima pucvale klot i frket. O, kako sam zaljubljen u bolnu prazninu tišine i tuposti. Sve je u drugoj sferi. Odvojeni smo danima. O, vi, što znate znanje, dovikujem iz večnosti, brat vam ne prija, a ipak koljivo sa njim delite. Otišao sam noseći bol na reveru kao đuvegija. Iza neprobojnog stakla u drugu ravan. Dobro mi je neznanje. Vidite me, a ne dotičete. Cvetam radost vanumnu.
Prelivam u sebi vaskrsle grobove emocijom potkovanim rečima. I postojim, postojim... sa druge strane, do iznemoglosti sveznajućeg posmatrača. 
