Nikola Kitanović: „Moj anđele”

Edicija POEZIJA
96 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Ako zamislimo ovu zbir­ku kao jedno duhovno putovanje, a putovanje zamisli­mo kao potragu za novim, preko potrebnim identitetom, onda bi Kitanovićeve pesme pokušale da odgovore na sle­deća pitanja: Ko sam ja? Odakle dolazim? Kuda idem? Ova poezija nameće nam se kao podsticajna identitet­ska igra, a navedena pitanja pokazuju se kao suštinska u povezivanju sadašnjeg trenutka sa prošlim i budućim stvarima. Tačku ovog spoja možemo nazivati različitim imenima, a na kraju ovog teksta nameće nam se jedno od njih: pesničko postojanje.

Iz Recenzije
Bojan Samson


Za pesnike dom je bio mnogo više od kuće, skrovi­šta, on je bio metafora, ontološki pojam, pa i svo­jevr­sna poetika. Nikola Kitanović je očigledan primer. Njegov pesnički rukopis Moj anđele, svojevrsna je oda domu i majci, koja je simbol doma, rodnog praga, po­rodičnog ognjišta, topline, bliskosti. U njenom odsustvu (samo fizičkom, zbog smrti), pesnik oseća njeno spi­ri­tu­alno, ili, kako ga on najčešće naziva, anđeosko prisustvo.

Nikola Kitanović je istinski udomljen pesnik, bez te udomljenosti on ne bi osećao smisao svoje egzisten­cije, ne bi mogao da peva i živi, a između pevanja i života za njega, ako i nije uvek znak jednakosti, onda je neraskidiva veza. 


Iz Pogovora 
prof. dr Zoran Đerić

Sofia Magdi: „Moj put“

Edicija ROMAN
200 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 150 kuna
Knjigu u Hrvatskoj možete poručiti na mejl: 
sofiamagdi1@gmail.com


Junakinja romana „Moj put“ Sofie Magdi, to sam – ja. To si možda i Ti, draga prijateljice, koja ćeš uzeti u ruke ovaj roman i s čuđenjem u njemu prepoznati iskustvo svojih zrelih godina. Nije bitno što nisi, kao ona, računovodkinja u nekoj firmi. Nije važno koliko je dragih ljudi u Tvom okruženju, ili si sama. Nije bitno da li si ikada došla na ideju da kao ona, otputuješ i da učiš njemački jezik, jer sigurno si poželjela da odeš nekud sa kartom u jednom pravcu, poželjela si da se posvetiš nečemu za što nikad nisi imala vremena... Vidjet ćeš da je razumiješ, jer djeliće njezinog života si i sama proživjela, samo nisi se usudila suočiti se sa njima. Ovo je zaista divna prilika, pa Ti želim da, kada dovršiš čitanje, razmisliš o „svom putu“. Sofia Magdi Ti je vrlo pažljivo postavila „putokaze“ i na tome joj treba iskreno čestitati i zahvaliti.

Tatjana Vujić

Pred tobom je, poštovani čitatelju, roman toka svijesti Sofie Magdi pod nazivom „Moj put”, knjiga koja već od prvih stranica otvara pitanja egzistencije i bitaka u suvremenom svijetu koji je ispunjen proturječjem i drugostima, gdje se pojedinac naje­dnom osjeća kao izgubljena čestica u svemiru. Gdje  vanjski i materijalni svijet robi i pokorava volju pojedinca, guši i mrvi,  mijesi ga i oblikuje prema svojim neumitnim racionalističko, tržišno, ekonomskim i liberalnim pravilima, čineći tako od njega poslušnog živog roba, koji će ispunjavati svoje radne i dnevne obveze precizno, točno, proračunato, sa smiješkom na usnama, ali bez emocija i onih pravih i istinskih životnih sadržaja, kad se duša uznosi, a srce treperi.

Junakinja živi suvremeni život u suvremenom gra­đanskom i postmodernom Zagrebu, u istom onom u kome je jedan veliki Krleža promišljao i stva­rao svoja najveća djela, u Zagrebu suvremene glemba­jevštine kraj koje naša junakinja samo prolazi i ne dozvoljava da postane njenim protagonistom, već na jedan komorni način vodi svoj tihi činovnički život, koji najednom počinje da vapi za promjenom, za stavljanjem točke na proživljeno i željom da se taj tihi, bez velikih drama, život otvori za svijet drugo­sti, za nešto novo, poetičnije, sistematičnije, ali i kvalitativno uzbudljivije, da se osjeti da živi život i da je vrijeme da se on veže za jednu uzvišenu ideju i smisao i da mu se preda svom snagom i silinom svog prefinjenog duha.

Radovan Vlahović, književnik


Roman „Moj put“ je pravi krea­tivni eksperiment hrvatske spisateljice Sofie Ma­gdi koji nam pruža, kada počne čitanje napisanog, da ne ispuštamo knjigu, dok ne pročitamo i poslje­dnju riječ djela, često i posle toga. Uspjela nas je os­vjestiti da na vrijeme počnemopromišljati sopstve­nu egzistenciju, kako je poboljšati, dokle god je nas, i kako razumjeti biće u svoj svojoj velčanstveno­sti i pojavnosti. Sofia Magdi nam ukazuje kako je naš put samo u našim rukama, kako samo mi možemo okrenuti vremeplov u našu korist i da nada ka bo­ljoj budućnosti postoji. Potrebno je samo osvrnu­ti se oko sebe, a odgonetku pronaći u sebi, na koncu konca − spoznati sebe.



Nataša Bundalo Mikić

Dragica Oličkov: „Susretanja”

Edicija ZAVIČAJ
96 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.


Vođena iskrenom željom da ljubavlju okupi i okupa sve one „rođene” koje je život rasuo daleko i još dalje, Dragica rečima zida novi dom za sve njih, novo ognjište pali, otvara širom vrata i dočekuje ih kao Majka, Sestra, Sluškinja ljubavi

„...od zemne prašine sazdana
za večnost stvorena.”

Marija Miljković,
književnik

„Tolerancija i rodna ravnopravnost u srednjim školama Kikinde“

112 strana, tvrd povez, ilustracije u boji, 21x14cm, 2016. god.
Cena: 1500 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Publikacija TOLERANCIJA I RODNA RAVNOPRAVNOST U SREDNJIM ŠKOLAMA KIKINDE: Izveštaj o sprovedenom istraživanju, čija je urednica Dijana Subotički Miletić,  predstavlja deo rezultata opsežnog ispitivanja stavova učenika/ca srednjih škola u Kikindi na temu diskriminacije i rodne ravnopravnosti. 

Više od 43%  đaka ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom, što je vrlo visok procenat ispitanika/ca, ako se ima u vidu da je Zakon o zabrani diskriminacije stupio na snagu u Srbiji 2009. godine. Srednjoškolci/ke kikindskih srednjih škola smatraju da su najdiskriminisaniji pripadnici seksualnih manjina, Romi, zatim siromašne osobe, deca i žene, osobe sa invaliditetom, bolesnici, osobe sa sela, izbeglice, stare osobe i radnici. Najveći broj njih obratilo bi se roditeljima da bi sprečilo diskriminaciju u svojoj okolini. Petina đaka ne zna kome bi se obratila radi spečavanja diskriminacije u svojoj okolini, neki bi pozvali policiju,  psihološku službu škole ili razrednog/u,  a samo jedan  (0,1%) ispitanik/ca obratio bi se instituciji Poverenika za ravnopravnost. Preko petine đaka boji se da obraćanje bilo kome radi sprečavanje diskriminacije ne bi pomoglo, odnosno da takve slučajeve niko ne shvata ozbiljno. Ovakav rezultat mogao bi biti snažan signal instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti prilikom planiranja svojih aktivnosti, kako bi određene mere preuzeo u cilju informisanja srednjoškolske populacije o svojim nadležnostima.

Ispitanicima/cama data je mogućnost da se izjasne o stavu: Pobačaj bi trebalo zakonom zabraniti”. Navedeni stav je prihvatljiv, kako za one srednjoškolke/ce koji imaju restriktivan stav prema pravima nekih društvenih grupa, tako i kod onih koji su izjavili da su protiv umanjenja prava nekih društvenih grupa. Iznenađujući je podatak da srednjoškolke u većem procentu od srednjoškolaca prihvataju stav koji (im u budućnosti) uskraćuje pravo da odlučuju o abortusu.

Nalazimo da informacije koje učesnici/ce istraživanja dobijaju u školi ne doprinose smanjenju konzervativizma, etnonacionalizma i verske toleracije. Zato rezultati ovog istraživanja, uz svu teritorijalnu i uzoračku ograničenost, ukazuju na potrebu  evaluacije sadržaja koje učenici i učenice dobijaju tokom obrazovnog procesa u srednjim školama, a odnose na temu ovog istraživanja.

Recenzentkinje publikacije su prof. dr Nevena Petrušić redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, prof. Jelena Mićević- Karanović, doktorka psiholoških nauka i profesorka strukovnih studija za psihološku grupu predmeta na VŠSSOV u Kikindi, kao i Brankica Jankovićpoverenica za zaštitu ravnopravnosti u Republici Srbiji.

Desanka Crnjanski: „Pesme života“

Edicija ZAVIČAJ
80 strane, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Desanka Crnjaski je narodna pesnikinja koja svoje pevanje i pesnikovanje shvata kao jedan od oblika komunikacije sa ljudima, sa svakodnevicom, ali i sa samom sobom u želji da svoja mudra i duhovita zapažanja, kao kompjuterske fajlove, složi na jedno mesto i uspostavi neki svoj poredak, red, duhovni i emotivni kredo, kako bi sve te doživljaje ostavila za vremena buduća.

Nepopravljivi optimizam, koji provejava kroz ovu knjigu, je prosto očaravajući, jer daje nadu kako samoj autorki tako i ljudima oko nje, a ponajviše njenim ispisnicima koji se često osećaju usamljenim i zaboravljenim, a Pesmama života Desanka Crnjanski kao da želi da im kaže: „Ne očajavajte, dragi prijatelji, život nije savršen, ali je jedini i zato se radujte i veselite svakom novom danu koji je pred vama!”

Radovan Vlahović, književnik

Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (1. i 2. deo)

 Edicija ZAVIČAJ
Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (1. deo)
184 strane, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

 Edicija ZAVIČAJ
Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (2. deo)
184 strane, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Romaneskni diptih Šareno cveće i crvene ruže u prvom delu govori o detinjstvu glavne junakinje Dragane, dok se u drugom delu može pratiti njeno odrastanje, zaljubljivanje i brak. Milka nam ovim romanom daje jednu pomalo idealiziranu priču o životu i daje nam mogućnost da, zajedno sa njenim junacima, i sami proživimo jednu strasnu i nevinu mladalačku ljubav koja je na kraju krunisana brakom i srećom. Svi imaju pravo na sreću, jer je ona jedno univerzalno ljudsko osećanje, a ponajviše sama autorka i njeni čitaoci, jer ono o čemu najviše sanjamo i o čemu najviše govorimo – to najčešće i živimo.


Radovan Vlahović, književnik

Radovan Vlahović: „Bapa” (prevod na slovački)


SLOVENSKÉ VYDAVATEĽSKÉ CENTRUM
Báčsky Petrovec
2018

Edícia
MOSTY

Názov originálu
Радован Влаховић: БАПА
(Банатски културни центар, Ново Милошево, 2016)

Preklad zo srbčiny Ana Žikić

Redaktori
Simon Grabovac
Vladimír Valentík

Recenzenti
prof. Dr. Nikola Strajnić
prof. Dr. Miomir Milinković

Román Bapa bol v užšom výbere
na tri literárne ocenenia v roku 2017:
Kniha roku Združenia spisovateľov Vojvodiny
Vitalova cena Zlatá slnečnica
Cena Laza Kostić Novosadského veľtrhu

***

Branko nebol bojazlivý, ale mal rád poriadok, a keď sa raz chytil jednej cesty a keď videl, že sa touto cestou dobre chodí a polepšuje, potom ju nemenil. Takýto bol vo všetkom: aj keď oral, vedel, že jeden rok orie ku koncu poľa a druhý rok k stredu poľa. Vedel, že je ráno vždy múdrejšie ako večer. Že sa štáty menia, ale národ zostáva.
(úryvok z románu)

Contest and Invitation For Poets – The 9th European Facebook Poetry Festival




Poets from all European countries and from all over the world are invited to participate in the 9th EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL which will take place on the 10th and the 11th of March 2018 in Novi Sad, Serbia, at Master Hall of Novi Sad Fair, during the International Book Fair. The festival is organized by Banat Cultural Center (BKC) and Novi Sad Fair.
EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL wants to prove that poetry is an universal creation of human spirit which does not recognize borders and barriers among poets, nations, countries and languages.
The aim of the festival is the gathering of the poets who cooperate on Facebook (by publishing their poems, reading and commenting on each other's poetry), and we want them to meet, to get to know each other in person at the Festival, to hear each other reciting their verses and transform their virtual literary communication into communication in the real world. If anyone is unable to attend, they can still participate at the Festival by posting their poems on the wall of the Festival's Facebook page: European Facebook Poetry Festival.
How to register: Send one unpublished poem written in your native language and your personal data (name, surname, address, phone number) on the following email address: fejsbukfestival@gmail.com The deadline for submission is the 28th of February, 2018. We kindly ask the poets to state in their application whether they will be attending the festival or taking part via Facebook. The poets' participation schedule for the 10th  and  the 11th of March and the exact program of the Festival will be announced in due time.
Judging poems that are received at this year's competition will be conducted in two steps. The winners of the previous eight festivals will select the poems that will be shortlisted (each member of the first instance jury selects 5 poems), while the second instance jury, from a short list, chooses the main winner of the festival.
Members of the first instance jury:  Branka Korać (Netherlands), Jelena Ćirić (Czech Republic), Mitko Gogov (Macedonia), Bogdanka Rakić (Germany), Dejan Popovoć, Group Poeziranje (Montenegro), Elena Askarova (Russia), Mensur Ćatić (Bosnia and Herzegovina), Boris Lazić (France), Igor Trpčeski (Macedonia), Todora Škoro (Serbia), Aleksandra Luthander (Sweden), Toni Perdić (Serbia), Mariana Qunbar (Israel), Katarina Mosnak Bagljaš (Slovakia), Zlatko Kraljić (Slovenia).
Members of the jury of second instance from Serbia: Simon Grabovac (chairman), dr Zoran Djerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter and Radovan Vlahović.
Poems that will be shortlisted will be printed in a special anthology „Višeglasje”, which will be published until the next festival. The author of the best poem will be awarded with a publication of her/his new book of poetry.
The first instance jury will announce the decision on the shortlist by the 1st of June, and the second instance jury will announce its decision at the "Poetry republic" event, which is held in November at the Banat Cultural Center in Novo Milosevo. The winner's book will be published until/and promoted on the 10th EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL.
All the people who write poetry, regardless of their age, gender, religion, nationality or profession have the right to participate at the festival.
For all information you can contact us on an email address: fejsbukfestival@gmail.com

Dušan Dejanac: „Teodor Pavlović: Čovek velikog duha i uma”

152 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god, cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Teodor Pavlović je najznačajnija javna i kulturna ličnost iz Velikokikindskog dištrikta prve polovine 19. veka i jedan od najpoznatijih Srba u ondašnjoj Ugarskoj. On je u prvim redovima boraca koji su formulisali nacionalni program pred revoluciju 1848. godine. Kao novinar, publicista, književnik, uz to izdavač više novina, obnovitelj Matice srpske i njenog „Letopisa” i prvi profesionalni sekretar Matice, za života bio je cenjen kako među inteligencijom,  tako i u narodu.
Matica se Todoru Pavloviću odužila  ne samo spomenikom u Karlovu, već i spomen-bistom ispred zgrade Matice u Novom Sadu i svečanim portretom koji se nalazi u kancelariji sekretara Matice srpske.
Kikindski intelektualci 70-ih i 80-ih godina 19. veka, još za vreme studija u Pešti, upoznali su se sa delom Teodora Pavlovića. Oni su visoko su cenili njegov doprinos ukupnom razvoju kulture i prosvete srpskog naroda. Ne samo da su osnovali odbor za proslavu, već su i sakupili novac za otkrivanje spomenika i organizovali veliku nacionalnu svečanost u Karlovu. Bila je to najveća javna manifestacija u ovom kraju posle održavanja četvrte skupštine Ujedinjene omladine srpske u Kikindi 1869. godine.
Ova knjiga je rezultat mog nastojanja da kroz jedan veliki nacionalni događaj, kao što je bilo otkrivanje spomenika Teodoru Pavloviću u Karlovu, približim današnjim generacijama ljude onog vremena koji su pohrlili u Karlovo da prisustvuju svečanosti i da se upoznaju sa likom i delom književnika, publiciste i  novinara Teodora Pavlovića koji je  tada ušao u legendu. 

Iz Predgovora
Dušan Dejanac


Niko pre Dušana Dejanca nije iz ovog podneblja dao srpskoj istoriji koliko on. Privlastio je prošlost Dištrikta i severnog Banata uhom i okom, od smisla prigramzio kao gazda najveće altruističke duhovne sazdanosti. On odavno slovi za  kikindskog istorijskog stvaraoca broj jedan! Njemu ništa nije zaklonjeno na istraživačkom putu, njegovoj ruci sve je domašno i domaknuto.
 Dušan Dejanac je malogospojinski dan 1888. godine (20. septembar) iskoristio da dodirne sav život velikog Srbina Teodora Pavlovića, rano zapaženog po ogromnoj energiji duha, po službi knjizi i nauci, stvaraoca koji je stojički podnosio udarce i ožiljke života, svestan da mu niko ne može uzeti onoliko koliko on drugima može dati.

Iz Recenzije
dr Spasoje Grahovac 

Konkurs i poziv za učešće na 9. evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu


Pozivamo pesnike iz Evrope i sveta da uzmu učešće na ovogodišnjem 9. evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu slanjem jedne svoje neobjavljene pesme na maternjem jeziku i time steknu mogućnost da:

  • govore svoje stihove na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu
  • sretnu svoje Fejsbuk prijatelje pesnike i upoznaju nove iz raznih gradova i država
  • osvoje nagradu koja je objavljivanje zbirke pesama
  • učestvuju na Festivalu putem Fejsbuka, ako su sprečeni da dođu u Novi Sad
  • njihove pesme budu objavljene u zborniku
  • svojim učešćem steknu pravo da postanu državljani Pesničke republike i dobiju pasoš.



O Festivalu

9. evropski Fejsbuk pesnički festival održaće se 10. i 11. marta 2018. godine na Novosadskom sajmu, u okviru Međunarodnog sajma knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.
Festival  svake godine okuplja, u virtuelnom i stvarnom svetu, oko 500 pesnika iz 20-ak država sveta, koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku, sa ciljem da njihovu virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu gostovanjem na Novosadskom sajmu. Pesnici koji nisu u mogućnosti da prisustvuju Festivalu učestvuju virtuelnim putem preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na Fejsbuk stranici Festivala.
Evropski Fejsbuk pesnički festival pokazuje da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.

Način prijavljivanja
Poslati jednu neobjavljenu pesmu na maternjem jeziku i lične podatke (ime, prezime, adresa, telefon) do 28. 02. 2018. godine na e-mail: fejsbukfestival@gmail.com
Pod neobjavljenom pesmom podrzumevamo pesmu neobjavljenu u katalogizovanoj publikaciji, u štampanoj ili elektronskoj formi (knjiga, časopis), a ne podrazumeva pesmu objavljenu na Fejsbuku, ličnom blogu i sl.
Slanjem pesme autor se prijavljuje za učešće i istovremeno konkuriše za nagradu i objavljivanje u zborniku.
Molimo pesnike da u prijavi navedu da li će prisustvovati Festivalu lično ili će učestvovati preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na stranici Festivala koja glasi: Evropski Fejsbuk pesnički festival u vreme trajanja Festivala.
Pesnici će putem e-maila biti blagovremeno obavešteni o rasporedu učešća 10. i 11. marta, kao i o tačnom programu Festivala.

Nagrada
Najbolji pesnik će, kao glavnu nagradu, dobiti štampanje samostalne zbirke pesama. Pesme koje uđu u uži izbor biće objavljene u zborniku Višeglasje, koji će biti štampan do sledećeg Festivala.

Žiriranje
Žiriranje pesama se vrši dvostepeno. Pobednici prethodnih osam Festivala će odabrati pesme koje će ući u uži izbor (svaki član prvostepenog žirija odabira po 5 pesama), dok će drugostepeni žiri iz užeg izbora odabrati glavnog pobednika Festivala.
Članovi prvostepenog žirija: Branka Korać (Amster­dam, Holandija), Jelena Ći­rić (Prag, Češka), Mitko Go­gov (Skoplje, Ma­kedonija), Bogdanka Rakić (Bul, Ne­ma­čka), Dejan Popović, Gru­­pa Poeziranje (Podgorica, Crna Gora), Mensur Ćatić (Visoko, BIH), Boris Lazić (Nica, Francuska), Igor Trpčeski (Prilep, Makedonija), Todora Škoro (Beograd, Srbija), Aleksandra Luthander (Švedska), Toni Perdić (Beograd, Srbija), Mariana Kunbar (Jerusalim, Izrael), Katarina Mosnak Bagljaš (Očova, Slovačka), Zlatko Kraljić (Velenje, Slovenija).
Članovi drugostepenog žirija iz Srbije: Simon Grabovac (predsednik), dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović.

Proglašenje pobednika
Prvostepeni žiri će odluku o užem izboru doneti do 1. juna, a drugostepeni će svoju odluku proglasiti na manifestaciji Pesnička republika, koja se održava novembra meseca u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Knjiga pobednika će biti objavljena i promovisana na 10. jubilarnom Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu.

Ko može da učestvuje
Pravo učešća na Festivalu imaju svi koji pišu poeziju bez ograničenja – starosnog, polnog, verskog, nacionalnog, profesionalnog...

Program
Program se sastoji od čitanja pesama na centralnoj bini i pratećih programa (promocije knjiga prošlogodišnjih pobednika (Toni Perdić, Mariana Kunbar, Katarina Mosnak Bagljaš i Zlatko Kraljić), promocije novih izdanja BKC-a, tradicionalni „Otvoreni štand”). Tačna satnica programa će biti blagovremeno objavljena.

Pesnička republika
Pesnička republika proistekla je iz Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala. Pesnička republika je simbolična pesnička država, ali i naziv kulturne manifestacije koja je održana 2016. i 2017. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu po sloganom „Svet treba da peva, a ne da ratuje”.
Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestacijama organizatora, čime postaju državljani Pesničke republike i dobijaju pasoš i državljanstvo. U Pesničku republiku su dobro došli i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.
Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu, predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.
BKC je na svom sajtu oformio i Virtuelnog matičara kojim omogućava izdavanje on-line pasoša.
Zbornik pesama učesnika manifestacije Pesnička republika 2017. biće besplatno deljen autorima na 9. evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu.
Učesnici ovogodišnjeg festivala, svojim nastupom, stiču pravo da postanu državljani Pesničke republike i dobiju pasoš i državljanstvo.

Kontakt
Za sve informacije obratiti se na mejl: fejsbukfestival@gmail.com

Nikola Kitanović: „Vevericavuk“

Edicija PROZA
72 strane, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Insistirajući na dualizmu Kitanović pravi različite paralele kojima se duh i telo iskušavaju od slatkog uživanja do mukotrpne spoznaje. Višeznačnim metaforama autor nas vodi kroz lavirint u kojem se dešifruje slojevitost ovog dobro strukturisanog i samo na prvi pogled skromnog dela.

Kitanović svoje priče tka istražujući najintimnije i najskrovitije predele volje i vere. Bez ambicija da svoje pripovedanje kiti eksterijerima i regijama, on samo simbolički naraciji dodaje događaj, sugestivnih razmera demostrirajući ovovremeno prisustvo. Takav postupak je znatno kompleksniji i složeniji za mučna otkrivanja bleska, koje u ovom delu ispunjava prazninu postojanja, tek još uvek preteklu na obroncima smisla.

Ako je zavođenje veština, novela Vevericavuk se može pohvaliti njome, sa istom onom nenametljivošću koju kriju neke tako male i na prvi pogled svima znane knjige. Biće da u njima se nalazi nešto trajno i veliko što se u korice teško zaklapa…

Sada kada me ne vidite i ne čujete, mogu da se obratim prostoru, vazduhu između nas – jedinom još što nas spaja. (Nikola Kitanović, Vevericavuk )

Jovan Gvero, književnik

Milan Micić: „Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja”

132 strane, boš povez, 14x21 cm, 2016. god.
 Saizdavač: Narodna biblioteka Đura Jakšić Srpska Crnja
Cena: 500 dinara

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Delo koje je pred čitaocima, u pogledu odabrane teme, kao i naučne metode koja je korišćena, predstavlja vrlo važan doprinos srpskoj modernoj istoriografiji. Knjiga je zapravo zbirka kazivanja samih učesnika događaja, ili češće njihovih po­tomaka, u toku Velikog rata na Istočnom frontu i u borbama na Dobrudži. Na taj način je autor dr Milan Micić zašao u posebno, kod nas nedovoljno zastupljeno, polje oralne (usmene) istorije. Pomoću ove metode, autor je došao do ličnih i privatnih istorija preživelih srpskih dobrovoljaca. One su pune emocija, uspomena i važnijih događaja koji su ostali urezani u pamćenje učesnika i njihovih potomaka. Zato su one, u neku ruku, vrednije od bilo kog arhivskog dokumenta, jer pružaju intimnije viđenje individue zahvaćene u kovitlac zbivanja koja su u tom momentu bila iznad objektivnog poimanja većine savremenika.

Marko Milošev, istoričar

U ovoj knjizi vidimo kako se razvijala ideja svesrpskog nacionalnog osećaja Srba koji su žive­li u Monarhiji i koji su, kao vojnici te iste Monarhije, otkazivali poslušnost ćesaru i na ruskom fron­tu se predavali Rusima, a nakon toga dobrovoljno stupali, na poziv ruskog cara i srpskog kralja, u srpske dobrovoljačke jedinice. Kroz priče potomaka dobrovoljaca iz Velikog rata, koje je kao porodična sećanja sabrao dr Milan Micić, vidimo svojevrsnu spremnost protagonista i aktera ovih priča da, čestim prepričavanjem svojih doživljaja iz vojne potomcima, ostane zapamćeno njihovo sećanje, is­ti­na o njihovim životima, o njihovim patnjama, borbama i svojevrsnoj ličnoj spremnosti na žrtvu; vidimo heroizam tih, možda jedva pismenih, ljudi koji su u velikoj i svetskoj ratnoj pometnji odabrali da budu na strani svog naciona, da se za njega bore, da za njega primaju metke i ginu verujući da time udaraju temelje jedne nove države Srbije.

Radovan Vlahović, književnik 

Rade Drainac: „Inima la mezat”

Edicija: Prevodi
56 strana, broš povez, 2016. godina
ISBN 978-86-6029-296-6

Cena: 300
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Rade Drainac:
„Inima la mezat”
Traducere din sârbă în română
Ivo Muncian

Rade Drainac 
„Srce na licitaciju”
Prevod sa srpskog na rumunski 
Ivo Munćan

Podsećanje, Jovan Zivlak (odlomak)

Долазак. Нови Сад није био мој избор. То је била принуда,
јер нисам успео у Београду да упишем драматургију или филозофију.
Читао сам тада модерну драму: Бекета, Јонеска, Женеа, Брехта, Сартра... Често сам боравио у кикиндском позоришту, гледао представе, разговарао, помало сарађивао. Чинило ми се тада да је позориште моћни медиј модерне уметности. Ту склоност према позоришту сам касније у Новом Саду показивао повремено као писац позоришне критике а и основао сам седамдесетих година фестивал експерименталног позоришта Мало позорје – Оff thetar на Трибини младих.
У Нови Сад сам дошао са илузијама, али и са једном врстом реалистичке ироније. Нисам се надао да ћу срести Лазу Костића или Змаја, а још мање неког романтичарског естету или филозофа. Није то био град наклоњен високој култури, иако је у много чему био један од водећих културних центара у Југославији. Дочекала ме је знаменита песничка естрада од Антића до Зупца, нешто званичних и конфузних новинара, сенке свуда присутне провинцијске политике, представници локалне неоавангарде који су у том тренутку били доминантни у часописима, листовима и на трибинама. Имао сам своју интерпретацију авангарде, одбацивао сам њену асимилацију са политиком, посебно сам одбацивао њену дијалектичку искључивост уметности као уметности и њихов начин перцепције песништва. Кад у малом граду имате тако екстремне концепте, од популарне лирике која је у својој себељубивости фатална, преко неоавангарде, коју су заступали локални потомци комунистичких фаворита и која вас у име прогресизма одбацује у старо гвожђе, па до нарцизма у формама општег брбљивог мњења локалне политике, не преостаје вам ништа друго до да стрпљиво и скоро скривено градите своју уметничку позицију. При том не можете бити сигурни да ће ваш животни пројекат имати прилику да се оствари.
Надрастање града. Био сам уредник на Трибини младих, потом у Пољима, па у издавачкој кући „Светови”. Ја нисам као начин живота изабрао боемију, која је била више гримаса него култура, а у Новом Саду је било и превише; ни политику, која је била тада посебно заинтересована да контролише уметност и дисциплинује уметнике; ни авангардистичко просветитељство које је револуционисало уметност да би је укинуло. Изабрао сам опрезност, мишљење као уметничку и друштвену еманципацију, сумњу према утопијама и њиховом племенитом насиљу, иза чега се крио регионални нарцизам и свођење читаве стварности на меру неколико партијских банално просветитељских идеолога.
На Трибини, у Пољима, „Световима”, створили смо замашну културу знања, разумевања новог мишљења и уметности, од структурализма, постструктурализма до постмодернизма. Нови Сад је био сцена где су објављиване многе нове књиге, од Дериде, Фукоа, Лиотара, Компањона, Ренеа Жирара, Пола Вена, Жака Ле Гофа и многих других, долазили су мислиоци и писци са разних простора Југославије, Француске, Русије... То се наставило са актуалним Међународним новосадским књижевним фестивалом који сам основао пре десет година у Друштву књижевника Војводине. Ту имамо елиту европског и српског песништва, а то се посебно обелодањује у часопису Златна греда.
Све то није пролазило без тензија, сукоба, сметњи, али је чињеница да Нови Сад, после дужег времена, сада има елиту филозофа, критичара, песника, од Драгана Прола, Алпара Лошонца, Дамира Смиљанића, Владимира Гвоздена до Зорана Ђерића и других.
Тренутке мог романтичарског самопросветљивања доживљавао сам у пријатељским разговорима са преминулим песником Миланом Дунђерским, али и у многим сусретима са песником Миодрагом Павловићем, филозофима Миланом Дамјановићем и Николом Милошевићем, песником Љубишом Јоцићем, филозофима Данком Грлићем и Иваном Фохтом, оријенталистом Душаном Пајином, германистом Срданом Богосављевићем...
Овај свет. Постоје само представе и конструкције светова које се мењају и супротстављају. Тајанствени биокосмички свет за нас је несазнатљив. Како би рекао Витгенштајн: ми не знамо ни то како би се могао осећати један пас.
Наш је друштвени свет, он нас највише погађа, свет људских скупина и заједница које нас прихватају или одбацују. У том свету владају силе различитих воља и природа. Оно што нам је најважније одузима нам се снагом која нас превазилази. Свет је немилосрдан, наше фасцинације су наивне и компензаторске у односу, чини ми се, на опште насиље које нас опкољава одасвуд. Моћ се намеће уместо истине, добра, среће... Људска моћ није ништа мање разорна од оне која се налази у законима природе. Ми се спасавамо саосећањем, емоцијама, митовима љубави пред немилосрдношћу која све прождире.
Пред понором. Епоха великих спаситељских и еманципаторских истина је завршена. Човек се налази пред понором. Пред понором космичке катастрофе, у виду исцрпљености потенцијала земље, или због непредвидљивог и фаталног космичког инцидента, или (у бољем случају) антрополошке, хуманистичке апокалипсе. Али то не значи да су његови изгледи ништавни. Уместо великих истина у виду религиозних или секуларних утопија, имамо мале, локалне митове о спасењу. Тај општи образац има многа имена. Производња тих малих митова је бесконачна. То ствара могућности за спасења изгубљеног смисла, али и за опште опадање људских амбиција да се разуме свет.
Свет моћи је бескрупулозан, неухватљив, са сталним увећањем захтева да све потчини, да надзире и убиствено контролише људску популацију. С њим су светови потрошње, производње, забаве, калкулација са природом, временом, задовољством, провизорним мерењем успеха у општем бесмисленом такмичарству... а по рубовима су мишљење и уметност које с мером отпора настоје да разумеју ову представу без хоризонта.
Европске сенке. Европа је велика ризница културе, али и велики мајстор зла, како би рекао Паул Целан. Она уједињује, интегрише, истовремено дисциплинујући мале државе и учествујући у просветитељским и војним кампањама према другом и трећем свету. Умност Европе је умност тржишта, а тамо где тржиште не функционише нивелацију врши сила, европска и атлантска. Европа је бирократска.
Некад су интелектуалци промишљали Европу и подстицали њен критички дух. Сартр, Ками, Сиоран, Фуко, Хабермас, Хајнирих Бел... Данас их нема. Када је рушена стара хладноратовска Европа, било их је тма и тушта. Сада је посао вероватно завршен и они су сувишни.
Не бих могао да проценим да ли је Европа некад била боља, али надам се да ће произвести културу и уметност које ће бити памћене.
Између јединствене Европе и Европе нација, изабрао бих ову другу. Европа култура и језика а не једне културе и једног језика, куда овај континент највероватније стреми.
У океану зла. Тешко је отети се утиску да смо у океану зла. Све оно што допире до нас је потресно и повезано са злом. Круг се не затвара прочишћењем. Нема оне идеалистичке античке екстазе која нас ослобађа и измирује са добрим силама живота.
Сутра ћемо отворити новине, осим ако нисмо одустали од свега, и сусрешћемо се са новом провалом зла, са његовом инвенцијом која се не смирује. На телевизији и на You Tube видимо одсечене главе новинара које показују фанатици, гледамо свакодневно слике масакра, катастрофа, анималних прождирања, напоредо са софистицираним порнографским представама псеудоморалних звезда, политичара и богаташа.
Срозавање. Поводом пристанка његових пријатеља песника да се њихови стихови исписују на салветама, Мишел Деги је пре неких десетак година завапио да не треба допустити да се поезија понижава. Тржишне силе су умногоме допринеле да се књижевност понижава, да се тривијализује, да се спусти у поље производње и моде. Књижевност постаје поље примене најједноставнијих образаца, прихватајући тако да буде пука забава, текући догађај. Она симулира разговор, посебну врсту сазнања, прихвата начела употребе и потрошње и исцрпљује се у производњи тривијалног сјаја. То је доминантно.
У условима када нас на сваком кораку вреба тржишна економија, укида се разноликост. У последњој деценији, како би рекао Ален Кирби, свет се у интелектуалном смислу сузио, а не проширио. Тамо где је Лиотар видео сутон великих прича, сада наступа идеологија глобализоване тржишне економије као једини и свемоћни регулатор укупне друштвене активности – монополистички, свеобухватан, свеобјашњив, свеструктуришући...
Мостови, утицаји. То је магловито. Постоји више књига, аутора, гласова из других регија и жанрова, друштвених подстицаја. Књижевност није хемијски елемент који се може контролисати.
Ценио сам побуњенике, нонконформисте, маргиналце, али и средишне личности једне епохе. Фасцинирао ме је Пирон, јер је порицао све, чак и реалност; Диоген који је презирао друштвене конвенције; Катул, велики песник; Бодлер, побуњеник; Паунд, песник са великим заблудама; Црњански...
Волео сам зиму, поштовао сам је као аутора панонског пејзажа; одјеке гласова који су се одбијали од падина удолина; поштовао сам мајчиног оца који је веровао у живот, у стрпљивост и трпњу; пса којег су ми убили сеоски ловци – то ме је потресло заувек...
Откровења и понављања. Путовања су често полемична. Спорите се са оним што је установљено као клише, покушавате да откријете другачију дубљу стварност. Поричете предрасуде, страхове од другог, знање и лепоту који не постоје.
Али путовања нису више откровења, све је већ виђено и нећете се наћи у позицији наших знаменитих путописаца Дучића или Велимировића откривајући другачију стварност. Свет се понавља и ви се не можете одупрети утиску да су слике које гледате већ виђене и да је стварност свуда скоро иста.
Снага за писање. Ми смо преморени, окупирани, запоседнути. У таквом стању није могуће писати. Писање тражи отвореност, слободу, унутрашње расположење да прихватите свет, да га осетите и примите са свим његовим контроверзама. И спољни свет и свет који стварате. Бити спреман да осетиш трептај листа, да саосећаш и да будеш непомичан да би уронио у догађај. Да би то било могуће, морате бити снажни да се ослободите од агонија свакодневног живота.
***
Пут, знакови
Јован Зивлак (Наково, 1947), песник, есејиста и критичар. У Новом Саду дипломирао на Филозофском факултету, Одсек за српски језик и књижевност. Био главни уредник часописа Поља. Водио издавачку кућу „Светови”, сада води „Адресу”. Покретач и уредник часописа Златна греда (од 2001). Оснивач и директор Међународног новосадског књижевног фестивала (од 2005). Председник Друштва књижевника Војводине од 2002. до 2010. Објавио четрнаест збирки поезије на српском (од 1969), и четири књиге есеја (од 1996). Заступљен у многим српским и светским антологијама. Књиге су му преведене на француски, мађарски, македонски, италијански, словачки, румунски, бугарски, немачки, пољски и шпански. Добитник је шеснаест угледних српских и међународних награда.
***

Ček..ček..samo da se setim ,,,,Stvarno gde smo se ono sreli?

Za prvi rođendan „Pesničke republike”


Poštovai prijatelji, pred vama je zbornik radova pesnika sa prvog rođendana „Pesničke republike” koji se održao 25. novembra 2017. godine u prostorijama Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu. Sledeći demokratske principe Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala, kako je i u Ustavu „Pesničke republike” zacrtano, pesnici, državljani „Pesničke republike” bili su u prilici da javno govore svoje stihove jedni pred drugima i pred publikom, i tako potvrđuju svoje pesničko „ja” i svoje državljanstvo u ovoj, po svemu virtuelnoj a stvarnoj „Pesničkoj republici”. Stihovi koji su pred Vama, dragi čitaoci, su poređani abecednim redom, bez ikakavih proceduralnih i poetičkih pretenzija koji će pesnik sa svojom pesmom zauzeti koje mesto u ovom zborniku. Svaka od pesama pročitana pred publikom se nalazi u ovom zborniku. Takođe, prihvatili smo da se i pesme autora koje su iz drugih država stigle na naš konkurs nađu u ovom zborniku kao da su bili fizički prisutni na pesničkom maratonu. Goste iz inostranstva prihvatili smo u zbornik sa željom da, sa jedne strane damo šansu i mogućnost da se pročitaju i stihovi na stranim jezicima, a ujedno i da pozovemo i njihove prijatelje pesnike da nam se priključe i postanu državljani naše republike.

U ovom zborniku pesnike nismo ograničavali da šalju neke nove pesme koje do sada nisu bile objavljivane, već smo pesnicima davali šansu i mogućnost da pošalju svoje omiljene i možda najbolje pesme. Svako je za ovaj zbornik davao ono najbolje od sebe i tako smo dobili jedan poetički spelet raznoglasja koji se slio samo u dve reči „Pesnička republika”.

Ovaj zbornik je još jedan dokaz kako se peva u raznoglasju, na sav glas, kako bi svi čuli da: „Svet treba da peva, a ne da ratuje.”