Sanjao sam te, kažem Dragani.Ako, ako, volim kad me pisci sanjaju, odgovori mi ona.. I zato PESNIČKA REPUBLIKA.

Фотографија корисника Evropski Fejsbuk pesnički festival

Katarina Mosnak Bagljaš (Očova, Slovačka): "Škvrnka okrídlená/Mrlja krilata" (Pesma dobitnice novoustanovljene Specijalne nagrade Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala koju dodeljuje uredništvo BKC-a na osnovu svih pristiglih pesama)

Katarína Mosnáková Bagľašová

Škvrnka okrídlená

Zo šuplíka budúcnosti
na mňa vrčí môj
Afterego.
Len pre –
per škvrnku.
Pridaj z mysle ešte trošku červenej
fénixovej podobizne sa neubániš.
Tá sa bude šíriť
zo dňa na deň hltať sny
ako tabletky
až na tmu zmení
všetko.
Aj d(r)eň.
Škvrnám sa krídla nestrihajú,
a predsa tvoja okrídlená
nikdy nevzlietne.
Kto nízko letí vysoko padá.
Treba ju spopolniť
ešte skôr než z toho šuplíka
vylezie červík.


Katarina Mosnak Bagljaš

Mrlja krilata

Iz fioke budućnosti
na mene reži moj
Afterego.
Isperi mrlju.
Dodaj iz misli malo crvene boje
obrisu feniksa nećeš odoleti.
On će se širiti
iz dana u dan gutati san
kao tablete
pa čak će u tamu promeniti
sve.
I srž.
Mrljama se krila ne seku
a ipak, tvoja krilata
nikada neće poleteti.
Ko nisko leti visoko pada.
Treba je pretvoriti u pepeo
pre nego što iz fioke
proviri crv.

Važno je imati dobru zaleđinu.I zato PESNIČKA REPUBLIKA.

Фотографија корисника Evropski Fejsbuk pesnički festival

Jovana na otvaranju FB festivala.

Фотографија корисника Evropski Fejsbuk pesnički festival

Mariana Qunbar (Jebel Mukaber, Izrael): "Šaka mraka" (Pesma dobitnika Nagrade 8. evropskog fejsbuk pesničkog festivala, koju odabiraju dva žirija)

Šaka mraka

Žena sam
moje su ruke karike
koje vezuju uglove hladnih odaja
i u domih pretvaraju
beton sam, zid oslonac
gde oni koje volim menjaju poraze za pobede
moje molitve Bog uslišuje
dok puštam vetar u njihova jedra
kao magija su grudi moje,
na njima oni koji su iz srca izašli
glavu naslone i ozdrave.

Ponekad, čini mi se
da sam samo komad zelenog drveta na vatri
koja sprečava da ostali ne sagore.

Na kraju dana kada se svi povuku u svetove svoje
postajem usamljena stabljika u pustinji
koja fotomorganu sanja
blesavi pajac koji suze osmehom skriva
sanjarkoji bi svojih pet minuta i šaku mraka
da svojoj tuzi otvori njedra i zagrli je
„oh moja tugo, moja drugo“…

Nije ovo žal za mladošću koja u nepovrat ode
već čežnja, što srce mi ludo još uvek zadrhti
za ukusom lude želje na usnama
pa pogled mi postajerazuzdan i gladan
zbog netaknutog neba u mojim očima
nešto u srcu se zaustaviti ne može
odćutano, potisnuto, nekazano
zacvili, zareži, zavapi
da izađe bi, neće da se skriva
dok bol postaje olovka
osećam u mraku da živa sam, živa!
A sutra, kada jutro novi dan probudi
život s novim iskušenjem zavreba
niko neće znati, ni slutiti neće
da ovom gladnom srcu vučice
samo malo, malo nežnosti treba...