I ja bih bacio ždrebe

Na pijaci danas
Sretnem Cviju Baždara
mudraca narodnog
i prognanika iz Krajine
Eto kaže
ti pišeš knjige Radovane
a ja i dalje čuvam svinje
Tvoje čuvaš
kažem mu ja
Moje, moje
odgovara zadovoljno
jer za drugo nisam
Kad kobilu mnogo
u kola teraju
ona baci ždrebe
A ja sam ta kobila
koju već 65 godina
svi teraju
Da se ne pazim
pa odmram
dok čuvam svinje
i ja bih bacio ždrebe

U zimskom danu

Kad analitički duh
proradi
kod nas običnih
ljudi
U zimskom danu
Prvo ko strada
uvek je
onaj najbliži
On je kriv
za milion gluposti
za našu nesavršenost
za sve naše nedostatke
za našu neslobodu
i to da smo uvek
tuđa žrtva
Kroz ceo život
na vekove vekov
amin
A ustvari
za sve je kriva
laka hrana
i zima
što sa sigurnošću
dolazi

Lov na prapočetak

Teško mi
danas
da govorim o stvarnosti
nekako ne ide
Reči su mi zgrušale
u grlu
Beton su postale
što se pijukom
i macolom
mora razbijati
Imam alat
ali nemam volju
I zato se
sklanjam u fikciju
istorijsku fikciju
gde organizujem
lov na prapočetak
govora
što u meni dešava se
juče za sutra
kad će prekosutra
dati odgovor
za ono od prekjuče




Slobodan Suvajdžić: „Tajno ruže u mirise zašle”


Slobodan Suvajdžić, srpski pesnik koji već više od četiri decenije živi i stvara u Ruskom Selu, je jedna veoma neobična pojava u našoj zavičajnoj književnosti. Kao mlad pesnik pojavio se prvi put kao autor u radničkim novinama, da bi potom objavljivao u okviru Književnog kluba „Stav”, a povremeno se javljao i u našoj lokalnoj periodici sa svojim pesmama. Njegova knjiga poezije pod naslovom „Anđeli i heruvimi” naišla je na pozitivnu percepciju književne publike i lokalne književne kritike, a Slobodan nam se sada javlja sa zbirkom dečijih pesama „Tajno ruže u mirise zašle”.

Za razliku od pesnika bukača i galamdžija, i za za razliku od pesnika i pesnikinja laktaroša u našem lokalu, Slobodan Suvajdžić je pesnik koji je u spoljašnjem svetu teško vidljiv i gotovo je nenametljiv, a tišina i mir, kojim je sebe okružio u kući prijatelja koju je dobio na korišćenje u Ruskom Selu, otvaraju nam jednu starovremensku, idiličnu i mitsku sliku o pesniku koji živi siromašno i gotovo neprimetno za širu društvenu zajednicu, ali o pesniku koji živi veoma bogatim duhovnim životom.

Slobodan Suvajdžić, budući da je jedno vreme imao problema sa očima, poslednjih godina je u prilici da svoje stihove prvo duhovno vidi, a tek onda da ih zapiše. Tu me je setio na pesnike nadrealiste koji su sanjali svoje stihove.

Knjiga pesama za decu „Tajno ruže u mirise zašle” se sastoji od tri ciklusa koji su sinhronizovani na jedan vispren i umetnički način u čitavu zbirku, tako da se pred našim najmlađim čitaocima (a može se reći i slušaocima, jer knjiga je pogodna i za decu u predškolskom uzrastu) zaista otvara kao jedna predivna ruža i cvet koji mami ne samo mirisom, već i pesničkim slikama ritmom i rimom, a ponajviše temama kojima se pesnik bavi.

Prvi ciklus nosi naziv „Ako je ljubav” i govori nam o ljubavi na način na koji je deca doživljavaju, ali i na način kako odrasli vide da najmlađi to čine. U pesmi iz istoimenog ciklusa „Ako je ljubav”, pesnik kaže:



Javno dve se sudarile čarke

tajno ruže u mirise zašle

sa usana prokapale varke
poljupcima puteve pronašle.


Dakle, pesnik nam u ovoj strofi pokazuje da se u mladosti o ljubavi taji, da se deca stide da o njoj govore, a isto tako nam govori i da se sve ono što je tajno i snevano jednoga dana završi čulnim doživljajem, dakle poljupcem.

U drugom ciklusu koji nosi naziv „Ispod duge” pesnik nam u pesmi „Divna šara od atara” kaže:



Letnjim putem kada kreneš

nanizane pređeš duži,

pa iz loga zeku preneš
nad glavom ti soko kruži.


U ovoj, a i u ostalim pesmama, pesnik Slobodan Suvajdžić deci otvara slike prirode zavičajnog Banata, i kroz rimovane stihove im, na jedan umešan i melodičan način, dočarava svet i lepotu zavičajne prirode. 

Treći ciklus nosi naziv „Nešto se šuška” i u njemu u pesmi „Stari znanci” Slobodan kaže:



Stigli su nam stari znanci

kao dukat žuti rezanci.



Pored pesama o hrani, pesnik nam govori o svakodnevnom životu, o stvarima, pojavama, o biljkama, domaćim životinjama, o insektima, o vremenu i nebeskim telima, koristeći uvek pesmu kao jedan od najboljih i od najlakše pamtljivih oblika kazivanja da se deca nečem poduče. Pesme Slobodana Suvajdžića su bliske dečijem svetu, i svojom razigranošću i raspevanošću se nude njihovoj mašti da što bolje spoznaju i upoznaju svet oko sebe.

Čestitam autoru, a i budućim čitaocima i slušaocima ove prelepe knjige.  


Za nove državljane PESNIČKE REPUBLIKE danas puštamo u štampu pasoše.

Konzul PESNIČKE REPUBLIKE za državu Njujork Ilija Šaula, boraveći kao gost pesnik, zajedno sa Milicom Lilić, koja je govorilia o njegovom stvaralaštvu kod nas u BKC-u, rekao je sledeće:
- Radovane, gde ti je kutija za priloge?
- Nemamo je, Ilija, to nam do sada nije bila praksa.
- Moraš je imati - reče odlučno on, i izvadi sto dolara.
Ja sam bio zbunjen njegovim gestom, jer zaista do sada niko nije ponudio takvu vrstu pomoći.
- Želim da dam prilog za PESNIČKU REPUBLIKU.
I evo, ja danas za te pare koje Ilija dao kao podršku štampam nove pasoše za nove državljane.





Lepa Rina iz Crepaje

U crnoj grivi mlade kobile
što sija na mesečini
u snu
Mile Radul
jektičavi starac iz Crepaje
video je kosu voljene Rine
što su je pre pola veka
njemu ispred nosa
sas rumskog vašara
bački cigani oteli

Moto i je sas braćom
do Iriga
sipljivim mrkovom
u špediter uvatanim
A onda je raga pala
u jendek se strovalila
pa je moro
odustati od gonjenja

A noćas mu u san
došla
mlada lepa i vesela
i smije se sve na njega
da ga srce i sad žiga

O njoj ništa nije čuo
dal je živa
imal decu il unuke
u Deronje ukradena
lepa Rina iz Crepaje

Vek je prošo vidi Mile
sve je prošlo pa i život
samo Rina ne prolazi
ko jed strašni i sramota
Što je volo nije mogo
nije umo da sačuva





Sve što je tuđe, nije moje

Kad se na jednom mestu
nađe više pesnika
iz različitih krajeva
Kad se čuju njihove pesme
kao glasne
obojene emocijom misli
i svi oni sebe iskažu
na najbolji način
javnim čitanjem
I ne preostaje mišta drugo
do da sebi u bradu kažem
Sve što je tuđe
nije moje

Pesnička republika – poziv za učešće i konkurs za nagradu; Svet treba da peva, a ne da ratuje!


 

Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike,



Banatski kulturni centar povodom prve godišnjice od osnivanja Pesničke republike 25. 11. 2017. od 12h u Banatskom kulturnom centru organizuje pesnički maraton državljana Pesničke republike, i onih koji to žele da postanu, i dodeljuje Gramatu Pesničke republike za najbolju knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka, a koja je propustila priliku da dobije neku od velikih i relevantnih nagrada u Srbiji, Evropi i u svetu.



Način prijavljivanja za učešće na pesničkom okupljanju

Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, treba da pošalju po jednu svoju pesmu, čime se prijavljuju za učešće na pesničkom maratonu 25. 11. 2017. sa početkom u 12h u Banatskom kulturnom centru.

Za učešće je potrebno unapred poslati 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne) ne dužu od jedne A4 strane (Time New Roman, 12 pt, prored 1) na mejl: pesnickarepublika@gmail.com do 20. 11. 2017. 
Uz pesmu, molimo Vas da nam pošaljete i kontakt podatke.
U programu se čita isključivo poslata pesma, dužine prema propozicijama.

Slanjem pesme, autor potvrđuje svoj dolazak na pesnički maraton.

Pesme onih autora koji budu prisutni na maratonu, biće objavljene u zajedničkom zborniku, koji će autor dobiti na poklon na predstojećem 9. evropskom fejsbuk pesničkom festivalu u Novom Sadu, marta 2018.

Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike. 
Autor sami finansiraju putne troškove.

Konkurs za Gramatu Pesničke republike

Za nagradu, Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku, potrebno je poslati jedan primerak knjige objavljene u poslednjih 50 godina, koja je propustila priliku da dobije neku od velikih i relevantnih nagrada. Knjigu poslati zajedno sa pismenim predlogom udruženja, institucije ili pak individualnih predlagača (najmanje troje) na adresu Banatskog kulturnog centra (JNA 35, 23273 Novo Miloševo) do 20. 11. 2017. Odluka o nagradi biće saopštena na otvaranju manifestacije 25. 11. 2017. kada će nagrada biti dodeljena. O nagradi odlučuju osnivač, vlada i predsednik Pesničke republike.

Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.







VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI



Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je republika 26. i 27. novembra 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.



Struktura

Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.

Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.

Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.

Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.



Ustav Pesničke republike

Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.

Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.

Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.

Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.

Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.

Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.

Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.

Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.

Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju.


 (Ustav napisao Radovan Vlahović)