O neprijateljima

Obično su kurjaci u jagnjećim kožama.Lisice u kostimu domaćih maca pokućarki. Zmije što se bršljenom kazuju,komornici gluposti što se akredituje kao mudrost,kasapi u vegetarijanskom dućanu. Moji neprijatelji su prijatelji kojima se baš ne sviđam puno, ali to ne žele da kažu, bar ne predamnom. A ja lakoverno živim i radim praveći se da ih ne vidim. Kao da oni ne postoje. Ne umem svet gledati očima neprijatelja mojih.A mislim da oni ni mržnji nisu dorasli u dovoljnom meri.Oni su profesionalni neprijatelji,kontraši što sude po svojim promašajima.Oni su uglavnom prevaranti zapetljani u samoobmanama.Oni sami sebi lažu i sami sebi veruju.Ja im i nisam naročito važan,ponekad osete i da me vole, ali iz osećanja časti prema sebi govore suprotno.Smeta i i kad ih uvažavam. Kisele se i kad im se obraćam. Unerovoze se kad vide da ih ne mrzim.Teško skrivaju svoju srdžbu, a toliko im je stalo da je ne pokažu. Bar predamnom da je ne pokažu.Ne smetaju mi. Spreman sam da se poklonim pred njihovom veličinom u svakom trenutku. Da tražim oproštaj za ono što i nisam načinio.Da na njihovu podmuklost odgovorim iskrenošću pa da ispadnem smešan.Spreman sam i opraštam im što me zloupotrebljavaju za svoje jeftine ciljeve.I kad moja hotimična dobrota ne uspe da se useli u njihove misli i srca iznova je nudim.I to ne smatram slabošću.Mislim da oni imaju veliku patnju u sebi. Puni su otrova koji seju na sve strane.Ispunjeni su smradom od kog okreću glavu i primećuju da smrdi kod nekog drugog.Oni nemaju spokojstvo ni kad nešto vole.I tada to čine režanjem.Oni svoje slabosti i nedostatke prikrivaju nadmenom grubošću.Najlakše i najsigurnije je napadati one koji se ne brane.Oni su proračunati uspaljeni nadobudni i liče na menicu bez pokrića.Često sam zabrinut za sudbinu mojih neprijatelja. I molim se za njih, često i iskreno.Znam da je teško živeti pored nekog kao što sam ja.I meni je teško sa samim sobom. A kako je tek njima kad moraju trpiti sav taj otrov mržnje u sebi.Koliko im je samo potrebno energije da to održe u aktivnom stanju.A mogli smo planine pomerati.

Ilija Šaula u etno muzeju KOTARKA.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Sa snimanja filma JEDAN ČOVEK Svetlane Miljanić

Фотографија корисника Svetlana Miljanić

Jednom davno u Beogradu

Jednom davno u Beogradu
kad već nije imao kud
i od koga da traži pozajmnicu
da se prehrani
Đura Jakšić se obratio ocu
proti Dioniziju Crnjanskom
za pomoć
A ovaj mu odgovara
"Đuro!
Lud si, pust si!
Niti ti ja pomoći mogu
niti mi kući dolazi
ne sad, nego nikad"
Otac se docnije pokajao
ali reči u pismu su ostale
do dana današnjeg