Eto!

Na ničijoj zemlji

U međuprostoru
kroz maglu sna i jave
u dolini dobra i zla
na ležaju ljubavi i mržnje
u pesmi svetlosti i tame
Osetim, golicaš me
po tabanima
Zasmejavaš
milozvučnim rečima
pritajene strasti
Samotni anđele
čuvarkućo kreacije
glasu nadrazuma
vanvremeni savezniče
Prija mi tvoje prisustvo
jer živ sam i nasmejan

Samo da znaš

Čitav moj dosadašnji
život
inspirisan je tobom

Samo ti

Samo ti
draga moja
pamtiš
sve ono što su
svi drugi
iz naših života
zaboravili

Najbolje godine

Književnost svakako zaslužuje moje najbolje preostale godine za sebe. Ona mi daje prostor kroz svoje unutrašnje biće da budem raskalašan i živim više života u isto isto vreme, uprkos škrtosti sredine koja me je dala. Svi moji postupci, svo moje življenje nosi oreol subina pisaca, prvo onih čije sam ja ishodište kroz moja dela, a potom onih koji dolaze i koji će kroz ono što napišu biti moje ishodište. Sve se ukršta: i sudbina pisca, i njegovo delo, i njegova tradicija, i tradicija kojoj on prethodi, i dobro i zlo. Vremena i događaji se prelamaju u jednoj tačci: i emocije, i racionalni maljevi prostakluka koji me u svakodnevici poput bačene kiseline svakodnevno narizaju i tuku stvarajući mi rane i plihove na duši koje samo stvaralaštvom mogu da izlečim i da izvidam. Život koji živim, u ma kom obliku, je najsavršeniji svet za mene kao pisca koji je srastao sa onim što živi i stvara i koji izrasta iz stvorenog i u stvorenom. Hoću da verujem da me književnost koju stvaram u potpunosti zaslužuje i ja joj se predajem sa svešću da čitav moj stvarni i duhovni život samo kroz nju doživljavaju rasplet i trajanje u vremenima budućim.

Ivan Danikov 1962–2013.

Pred hramom Svetog Save u Beču. Pesnik kaže: "Moja zemlja propasti neće", a ja sam čovek koji veruje u poeziju.

Simon i Đera u Beču. I zato PESNIČKA REPUBLIKA.

Simon Grabovac je nakon promocije Svetlani Matić uručio ambasadorsku titulu PESNIČKE REPUBLIKE za Austriju.

Hvala svim prijateljima koji su svojim prisustvom ulepšali ovo veče.

Ovako je bilo sinoć u Beču.

Raša Popov i ja 2010 godine u Beogradu.

Žiriranje pristiglih radova za nagradu STEVAN SREMAC. 2010

FB uspomena iz 2013 godine.

Opet "Tera". Dragana i Senka.

Kad Simon čita pesme, Franja i ja imamo zadatak da pažljivo slušamo "precednika" PESNIČKE REPUBLIKE .

U "Atini", pesnik je sedeo između dama.

Blaženi među knjigama, Monika i ja.

Na "Teri" u KIkindi, Dragana i Senka.

Kad tonem, neka tonem

Kada tonem, neka tonem
peva Sara Renar
Tako je kad imaš
dvadeset i pet
Ali sa šezdeset
peva se na drugi način
Ne tonem što hoću
već da se još više
podignem

Promocija antologije „Od A do Š” u Beču

Predstavljanje dvojezične antologije „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie”, na srpskom i nemačkom jeziku u izdanju BKC-a, koju je sastavio i na nemački preveo Johan Lavundi iz Ulma, održaće se u subotu 17. juna 2017. u 19h u Beču u organizaciji Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” Austrija.

Više o knjizi na:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/03/o-johann-lavundi-von-bis-z-acht.html

Promocija se održava u okviru „Prosvjetinih susreta i razgovora” u Crkvi Svetog Save u Beču (Veithgasse 3, 1030 Wien).

Učestvuju književnici:

dr Nebojša Kuzmanović, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu

dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta

Johan Lavundi, priređivač i prevodilac 

Simon Grabovac, recenzent

Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra

Razgovor vodi: 

Srđan Mijalković, predsednik „Prosvjete” iz Beča

Knjiga predstavlja kapitalni izdavački poduhvat prevoda oko 160 srpskih pesnika, od Svetog Save do danas, uključujući biografske podatke svih autora. Ovom knjigom, Banatski kulturni centar kruniše svoje dosadašnje nekomercijalno pregalaštvo na polju prevođenja srpski pisaca na strane jezike, prvenstveno jezike naroda Banata, među kojima je najveći broj prevoda na nemački jezik.

„Veliki je teret na svoja pleća stavio autor antologije srpske poezije Od A do Š, Johan Lavundi, kada se upustio u avanturu da: 1. napravi izbor iz osamstogodišnje istorije pevanja, 2. da ne bude samo autor izbora pesnika i pesama već i prevodilac, 3. da se ne bavi isključivo poezijom u užem smislu, 4. da antologiji pored svoje osnovne uloge da i neke druge; i da, ne nabrajajući sve ostalo, konstatujemo: mnogi aspekti ovog poduhvata više su za veličanje nego za kritiku.”

Simon Grabovac

„Upoznajući bliže Johana Lavundija i njegovu porodicu, upoznajući njegov životni put, njegovo stvaralaštvo i njegovo prevodilački rad, ja sam prepoznao njegovu sličnost sa mojim prijateljima, banatskim Nemcima, i shvatio sam da je on čovek sa dve duše. Jedna je nemačka po rođenju, a druga srpska po duhovnom životu, koje on svojim književnim i prevodilačkim radom, uporno, u poslednjih trideset godina, i uz neznatnu podršku države, bilo srpske ili nemačke, pokušava da spoji i da ih sastavi na jednom mestu. Antologija koja je pred tobom, poštovani čitaoče, je najbolji primer kako, i sa koliko ljubavi, odricanja i podviga Johan to radi. U vremenima kad je sama književnost, pogotovo poezija, potisnuta na marginu življenja i postojanja, Johanova upornost, znanje i prevodilačka veština su rezultirali ovom knjigom kao reperom za sve nove i buduće prevodioce srpske poezije na nemački jezik.”

Radovan Vlahović

Prevođenje knjige sa srpskog na nemački sufinansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, a štampu je sufinansirao Pokrajinski sekretarija za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.