A onda opet krenem

Retko pričam o sebi
a ustvari
činim to svaki dan

Ni ne znam
kad to činim
nisam ni svestan
da to činim
a ipak sam
nedorečen

Tema smo sebi
oduvek
sam to video kao
izazov

Stid od sebe samog
je sve češći

Od same pomisli
da sam odveć
ličan
strepim kao derle

A onda opet krenem
od koga drugod
do od sebe

Selimir Radulović čita svoje stihove u čast ovogodišnjeg laureata.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Renesans sinoć u BKC-u.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Slavomir Gvozdenović nam je došao iz Temišvara.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Miomir Milinković nam je došao iz Užica.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Perica MIlutin nam je došao iz Novog Sada.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Ivan Negrišorac čita sinoć u BKC-u besedu zahvalnosti.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Selimir Radulović je sinoć u BKC-u uručio povelju Majke Angeline Ivanu Negrišorcu.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Milan Micić je pozdravio i otvorio skup u ime Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Meni je kao i uvek na manifestacijama koje radimo bilo puno srce.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Tatijana Miražić je vodila program a publike je kao što vidite bilo uprkos kiši i svetskom prvenstvu u fudbalu.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Višeglasje (Krstić, Slaviša, Smederevska Palanka, Srbija)

SONET

Pokrećeš lirsko u meni.
Kroz prozor juri, poleglo vetrom, žito
a u odrazu stakla, kroz vidika sito
nazirem ono što se koreni
sa one strane, s druge,
ovog nedelјnog voza: drveće koje
poprimilo je blede, nestvarne boje,
prešavši preko pruge
vazdušnom linijom do ovog stakla
mojim pogledom probodenog.
Preko svega se misao namakla
o tebi, i pogled nerasanjeni
prepun je vida nejasnog.
Pokrećeš lirsko u meni.


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi:

Činilo se običan letnji provod

Opet si tu
U gradu gde si pre četrdeset godina srela
dva tipa kao svoju subinu.
Izbore za koje nisi znala da su tvoji.
Jedan ti je nudio da budeš oslobođana
da budeš svoja pa makar slaba i nesavršena
A drugi ti je nudio da sa njim budeš jaka
a zarobio te je za čitav život
Bilo je leto i činilo se običan provod
a bila je to sudbina


Književna manifestacija „Slovo ljubve”: Ivanu Negrišorcu „Despotica Angelina Branković”


Književna manifestacije „Slovo ljubve” održaće se 22. juna 2018. od 20 časova u atrijumu Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu (adresa: JNA 35) kada će Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” biti uručena ovogodišnjem laureatu Ivanu Negrišorcu (Draganu Staniću).

    
Manifestacija pod imenom „Slovo ljubve” i književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada je ovaj deo Banata kao i naselje Arača u blizini Novog Miloševa bilo u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

U programu učestvuju: Ansambl za ranu muziku „Renesans”Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulutru, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Ivan Negrišorac (Dragan Stanić), ovogodišnji dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković” i predsednik Matice srpske, Selimir Radulović, prošlogodišnji dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković” i upravnik Biblioteke Matice srpske, prof. dr Saša Radojčić, u ime predlagača za nagradu „Despotica Angelina Branković”, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Tatjana Miražić, voditelj programa, dok će u okviru „Pesničkog venca” nastupiti Ivan Negrišorac, Selimir Radulović, Slavomir Gvozdenović, Perica Milutin, Miomir Milinković, Radovan Vlahović...


Nagrada „Despotica Angelina Branković”

Na osnovu predloga čiji su potpisnici: prof. dr Saša Radojčić, dr Milan Micić, Selimir Radulović i Perica Milutin nagradu „Despotica Angelina Branković” Banatski kulturni centar dodeljuje Ivanu Negrišorcu (Draganu Staniću) za knjigu „Izložba oblaka : izabrane i nove pesme” (Fondacija „Grupa sever”, Novi Sad, 2017).

U obrazloženju za nagradu između ostalog stoji: „Negrišorac već nekoliko decenija ulazi u red najcenjenijih savremenih srpskih pesnika, dobitnik je niza književnih nagrada, a o njegovoj poeziji je, pored pojedinačnih ogleda i književnokritičkih tekstova, 2012. objavljen i zbornik radova Ivan Negrišorac, pesnik, u izdanju kraljevačke Povelje. (...) Najnovije Negrišorčeve pesme pokazuju da se pesnikova stvaralačka avantura sada kreće u nekoliko različitih tokova: nastavlja se pesništvo stavljeno u službu izražavanja religioznih shvatanja, nastavlja se napor da se kroz govor lirskih junaka kaže nešto bitno o srpskoj kulturi i njenom karakteru, i dalje se crtaju detalji topografije srpske kulture, i dalje – jer reč je o izvornom lirskom odnosu – jedna osetljiva subjektivnost beleži svoj doživljaj, svoje čitanje sveta kao otvorene knjige. Nagrađujući pesnika Ivana Negrišorca, ne obavljamo neki konvencionalni ritual tzv. književnog života, nego govorimo u prilog vrednostima za koje se pesnik zalaže. Time postajemo njegovi saradnici i saučesnici – u slavu srpske kulture i pesništva.” (prof. dr Saša Radojčić)

Ivan Negrišorac (prof. dr Dragan Stanić), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu, rođen je 31. maja 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatsi jezik završio je u Novom Sadu 1979. godine. Magistrirao je 1991, a 2003. doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju, prozu, dramske i kritičke tekstove, bavi se proučavanjem srpske književnosti i kulture. Objavio je preko 250 kritičkih, teorijskih i književnoistorijskih tekstova u periodici i naučnim zbornicima. Objavio je knjige pesama: „Trula jabuka”, „Rakljar. Želudac”, „Zemljopis”, „Toplo, hladno”, „Abrakadabra”, „Hop”, „Veznici”, „Prilozi”, „Potajnik”, „Svetilnik”, „Kamena čtenija”, „Čtenija”, „Matični mleč” i „Izložba oblaka”. Publikovao je roman „Anđeli umiru”, kao i drame: „Fredi umire”, „Kuc-kuc”, „Istraga je u toku, zar ne?”, „Vidiš li svice na nebu?”. Objavio kritičke monografije: „Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: poetički identitet i razlike” i „Lirska aura Jovana Dučića”. Dobitnik je velikog broja priznanja za svoj književni rad.

***
Manifestacija se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Višeglasje (Mančić, Žaklina, Žitkovac, Srbija)

SNEŽNE SLIKE

Često poželim da se izgubim u snegu,
Onom sitnom, što žurno zasipa beskrajne staze,
Da u tom iznenadnom begu
Za mene više nikad ne sazna se.

Često poželim da iščeznem u prozirnoj hladnoći
Ogrnuta svetlim belim plaštom,
Da bez povratka odlutam u dubinu noći
bojeći pomrčinu svojom beskrajnom maštom.

Često poželim da, poput snežne kraljice,
Okrenem se nadmeno, lako, i sednem u kočiju,
A onda nestvarno, poput izmaglice,
Nestanem ispred tvojih zaprepaštenih očiju.

Često poželim da osmehom te zaledim,
Izronivši iz dubine kristalne noći
Pokazavši ti da zauvek imam,
Kad god ja hoću, nad tobom čarobne moći.



Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi:

Goran Blagojević: „Ljubav je navada”

Nova knjiga Gorana Blagojevića pod tako neobičnim nazivom „Ljubav je navada” se prostire pred tobom, poštovani čitaoče, kao šareni ćilim kojim, kad se na njega ukrcaš i kad kreneš knjigu da čitaš, možeš da poletiš ovim našim panonskim prostorima nošen iz pesme u pesmu ritmom i rimom, očaravajućim slikama i doživljajima junaka ove poezije.
Pevati o ljubavi u ovom vremenu kad su osećanja, pa i ona lična u običnom životu, bačena negde na marginu, kad su emocije postale demode, i kad se čitav svet okrenuo na neku licemerno-folirantsku stranu, nije nimalo lako i niti jednostavno. U ovom vremenu za svoje emotivne damare treba imati snagu i iskazati ih bez stida. Otvoriti dušu i usmeriti je prema voljenom biću i reći ono magično i bez patetike volim te, nalik je junaštvu nad junaštvima.
Goran Blagojević je vitez i riter koji ide iz naroda i narodnim jezikom peva o ljubavi. Njegove pesme su pevljive i mogu se veoma lako i muzički obraditi. Njegova inspiracija su žene iz njegovog okruženja, one koje svakodnevno sreće ili ih je sretao kroz život, a njegova poetska komunikacija sa njima nekada proizilazi iz stvarno izgovorenih reči a nekada je samo deo unutrašnjih monologa poetskog junaka u ovoj knjizi.
Na jednom mestu, za sebe i svoju poeziju, Goran Blagojević nam kaže:

„Još pišem pesme rimovane
iskrene, nežne i odabrane,
za večnu ljubav moje dragane
koja mi srećom ispuni dane.”

Poetski zanos, kojim nas pesnik dariva i prosto nas hipnotiše svojom melodijom, ima u ovoj knjizi višestruku motivaciju koju možemo tumačiti kao stihovanu raspravu sa svetom kao u pesmi „Dođoš”, ili pak prizvuk nostalgične sete kao u pesmi „Jarani”, ali i često sećanje na detinjstvo kao u pesmi „Ja sam Pionir”.
Još bih vam puno pesama u ovom kratkom osvrtu na prvo čitanje Goranove poezije, mogao navesti kao dobre primere narodnog pevanja koje se tako raskošno, melodično, poetično i dobronamerno baškari između korica ove knjige ostavljajući nas oradošćene sa željom da joj se vratimo iznova i po nešto i napamet naučimo .

Katia Vunderlin: „Beli klavir i mlinareva kći” 152 str, broš povez, 12x20cm, 2015 god, cena: 300 din Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com Nakon što je odsvirao nekoliko skala, on se nagne nad klavijaturu, pa brzo i precizno stade da udara po tipkama. Čuvši prve, dramatične tonove „Vilinskog kralja” Matildi srce zatreperi od radosti. U stomaku joj se javi neki neobičan osećaj. Došao je red na nju. Došao je momenat da pokaže šta zna! Preko njenih usana kao od šale potekoše prvi tonovi pesme i ona u tom momentu po prvi put, bez ikakve nelagode i ustezanja, pogleda Maršala pravo u oči. Želela je da mu da do znanja da je pobedila, da je bolja od njega, ali joj se onda javi neki neobičan osećaj koji nadja­ča svaku želju za pobedom. Bio je to osećaj ljubavi, ne one fizičke, već božanske. Bila je to njihova zaje­dni­čka ljubav prema muzici, koja u drugi plan poti­snu sve one tračke sreće koje je Matilda ikada ranije oseti­la. Odlomak iz romana U Vršcu, pred Drugi svetski rat, sme­štena je radnja romana Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći, gde ona prati sudbinu glavne juna­ki­nje Matilde Miler, Folksdojčerke i talentovane mla­de operske pevačice, ćerke vlasnika jednog mlina. A kao sporednu junaki­nju prati sudbinu Ane Fjodoro­vne i njene porodice ruskih plemića koji su, na­kon oktobarske revolucije u Rusiji, izbegli u Kraljevinu Jugoslavi­ju i naselili se u Vršcu i tamo držali kroja­čku radnju. Drugi veliki sporedni lik je Stevan, komuni­sta pre i u toku rata u ilegali, a posle rata predstavnik no­ve vlasti. Dok je treći sporedni lik u romanu Josip Broz Tito koji je jedno vreme pred kraj Drugog svetskog rata, rukovodeći borbama za oslobođenje Beograda, boravio u Vršcu. Roman je višeslojan i u njemu se jednako prepli­ću elementi romana ideja sa ljubavnom potkom i dramskim zapletom, ali se može okarakterisati i kao ljubavni roman ili kao zavičajni roman, koji jednu zavičajnu priču uzdiže na globalni i međunarodni, a ujedno i filozofski nivo u kom se uvek nalazimo pred sumnjama u ono što je učinjeno i pred pitanjima da li je moglo i drugačije sve da se desi i na koji način su se, razmišljajući deterministički, mogli izbeći kon­fli­kti u koje su upali, u datim istorijskim i životnim si­tu­acijama, glavni junaci ove vanredno lepe, stilisti­čki, emotivno i deskriptivno nadahnute priče. Roman Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći najtoplije preporučujem za čitanje kao svedo­čan­stvo o vremenu kad su se stvarale i rušile istorije naroda u kojima su se vrednosti menjale preko noći, a obični mali čovek iz naroda najčešće stradao i postajao žrtva društvenih promena. Istorija je tu da pamti uglavnom šire društvene promene dok su romani, kao što je ovaj, tu da prate lične živote ljudi i pojedinaca u vreme­ni­ma koja su potirala njihove individualne zahteve i želje od života. Iz Recenzije Radovan Vlahović

Katia Vunderlin: „Beli klavir i mlinareva kći”

152 str, broš povez, 12x20cm, 2015 god, cena: 300 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Nakon što je odsvirao nekoliko skala, on se nagne nad klavijaturu, pa brzo i precizno stade da udara po tipkama. Čuvši prve, dramatične tonove „Vilinskog kralja” Matildi srce zatreperi od radosti. U stomaku joj se javi neki neobičan osećaj. Došao je red na nju. Došao je momenat da pokaže šta zna! Preko njenih usana kao od šale potekoše prvi tonovi pesme i ona u tom momentu po prvi put, bez ikakve nelagode i ustezanja, pogleda Maršala pravo u oči. Želela je da mu da do znanja da je pobedila, da je bolja od njega, ali joj se onda javi neki neobičan osećaj koji nadja­ča svaku želju za pobedom. Bio je to osećaj ljubavi, ne one fizičke, već božanske. Bila je to njihova zaje­dni­čka ljubav prema muzici, koja u drugi plan poti­snu sve one tračke sreće koje je Matilda ikada ranije oseti­la.


Odlomak iz romana


U Vršcu, pred Drugi svetski rat, sme­štena je radnja romana Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći, gde ona prati sudbinu glavne juna­ki­nje Matilde Miler, Folksdojčerke i talentovane mla­de operske pevačice, ćerke vlasnika jednog mlina. A kao sporednu junaki­nju prati sudbinu Ane Fjodoro­vne i njene porodice ruskih plemića koji su, na­kon oktobarske revolucije u Rusiji, izbegli u Kraljevinu Jugoslavi­ju i naselili se u Vršcu i tamo držali kroja­čku radnju. Drugi veliki sporedni lik je Stevan, komuni­sta pre i u toku rata u ilegali, a posle rata predstavnik no­ve vlasti. Dok je treći sporedni lik u romanu Josip Broz Tito koji je jedno vreme pred kraj Drugog svetskog rata, rukovodeći borbama za oslobođenje Beograda, boravio u Vršcu.

Roman je višeslojan i u njemu se jednako prepli­ću elementi romana ideja sa ljubavnom potkom i dramskim zapletom, ali se može okarakterisati i kao ljubavni roman ili kao zavičajni roman, koji jednu zavičajnu priču uzdiže na globalni i međunarodni, a ujedno i filozofski nivo u kom se uvek nalazimo pred sumnjama u ono što je učinjeno i pred pitanjima da li je moglo i drugačije sve da se desi i na koji način su se, razmišljajući deterministički, mogli izbeći kon­fli­kti u koje su upali, u datim istorijskim i životnim si­tu­acijama, glavni junaci ove vanredno lepe, stilisti­čki, emotivno i deskriptivno nadahnute priče.

Roman Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći najtoplije preporučujem za čitanje kao svedo­čan­stvo o vremenu kad su se stvarale i rušile istorije naroda u kojima su se vrednosti menjale preko noći, a obični mali čovek iz naroda najčešće stradao i postajao žrtva društvenih promena. Istorija je tu da pamti uglavnom šire društvene promene dok su romani, kao što je ovaj, tu da prate lične živote ljudi i pojedinaca u vreme­ni­ma koja su potirala njihove individualne zahteve i želje od života.

Iz Recenzije
Radovan Vlahović

Višeglasje (Matič, Emilija Beograd, Srbija)

POTRAGA     

Gde su sad te reči uzvišene?
U trenu kad su me milovale
neumitno klizile kroz mene
vedrinu na licu su utkale.

Na kojoj stranici da ih nađem?
Teško se i izgovaraju...
Ne umem u tome da se snađem,
biti nežne prestati ne znaju!

Od njih ne mogu se odvajati
možda se negde daleko kriju
tajanstveno će istrajati
u lavirintu duše mi bdiju.
Matič, Emilija


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi:

Zvezda je rođena


Ucveljena udovica u ranom klimaksu, kad reši da pobegne iz svog sela, namah u njoj proradi pesnički crv. I onda krene u grad da osvaja, natopljena puderom, nadahnućem od nejebice i šminkom, buduće obožavaoce i fanove po stvarnosti i Fejsu. Ona je odlučila da uspe i zato skida mustre od drugih što pišu po Fejsu. Ali poezija nije isto što i šminka, ona traži od pesnika bar malo znanja, i tu ti naša zvezda krene od jednog do drugog pesnika i pesnikinje, od kritičara do kritičara, od profesora jezika do profesora, da se divi, ulaguje, da parama i poklonima miti, da na Fejsu lajkuje, i usput da lovi brojeve telefona da se konsultuje, kako da u red dovede piskaranje i švrakopis slepom ambicijom klimakterične frajle ubalavljen. Ona je zaljubljena u sebe, misli da je lepa i pametna. Pred obrazovanijim je ljigava, a pred običnim svetom ohola. I vidi zvezda da se treba knjiga pečatiti. Ali niko neće zabadava da prihvati i trukuje ljubavne jade udovičke. I tu ona kredit uze za frizeraj, ko bajagi za samozapošljavanje, ne bil' knjigu pečatila, ne bil' pare zaradila i za kredit bankarima povratila. Krenula je naša zvezda putem što se ređe ide, da kroz pesmu i pevanje izdotiče srca razna. Ali ‘oćeš vraga, urednici srca ledenoga, recenzenti još i više, svi bi pare, a štampari ponajviše. To naljuti našu zvezdu te odluči da sve redom izdavače pita i da vidi koji će je pre podići u nebesa poetička. Trčkarala naša zvezda od nemila do nedraga sa parama od kredita pred mnoga vrata jadna tresla i zveckala. Paricama od države. Nije zvezda bila spremna da svoj genij tako lako, makar kako, na Fejsbuku nekom preda. A i recenzenta naša poetesa za tristo eura sebi lepo pribavila. Trnovit je put do zvezda, vidi dama, a i košta. Al šta mari kad će večnost da prizove s novom knjigom pod pazuhom svojim gojnim, što godine pokazuje i pudera priziva. I kad joj je knjiga stigla, ona krene da osvaja festivale i klubove, čitajući svoje pesme, umovanja svoja dična, a u želji da je shvate i prihvate kao zvezdu, kako ona sebe vidi. Svet je moj, gače na sav glas, a u sebi misli: Joj da me oni moji u selu vide da puknu od zavisti. A onda se osilila, nešto malo usput naučila, dva-tri polu-pisca ko švalere promenila i shvatila – sve je dobro, al' novaca od pevanja o ljubavi na vidiku nigde nema. Pa se deci okrenula i za pokolenje mlado, naša zvezda propevala, sa klovnom jednima udružila, šurnajst pesmica nakuckala i udovca pesnika, za recenziju, na parice a i lasku namamila, i recenziju lepu i opštu od njega je dobila. Slikala se malo sa njim, na Fejs slike okačila i na sve je ona stigla. Lepo vidi naša zvezda – svi lajkuju njen profil, komentari samo pljušte. I kostim je napravila – Pipi duga čarapa, od šezdest i kusur godina, sa decom se ona slika, po školama trčka, učitelje, nastavnike, direktore za rukav je ona vukla, da je prime i da deci ona svoja umna, dična pevanija prikazuje i prodaje svoju knjigu i na humanitarnost se poziva. A onda se uspalila i setila gde je, koga i kako je moljakala, pa krenula da proziva i da pljuje na sve ljude kako su je prevarili. Sve u stilu – svi su loši, ljubomorni i zavidni, svi bi, eto, njene pare, promoteri, novinari, recenzenti, izdavači, a štampari ponajviše. A njen genij pobunjen je protiv novca i moćnika u kulturi. A na Fejsu kači fotke na obali plavog mora i obline pokazuje i lajkovi samo pljušte... Sve fanovi iz daleka, voajeri i kafanci, gubitnici sa svih strana, oko nje se okupili i podršku zdušnu daju našoj zvezdi u usponu.

I sve je OK

Kad umrem
ostaće iza mene
samo knjige
koje sam napisao
i one koje sam
kao urednik
i recenzent
potpisao.

Planeta zbog mene
neće stati
Jedino verujem
Gospod će namignuti
onima koji su me voleli
da sa njim sam
i sve je OK.
Biće to znak
sve je u redu sa mnom
i da sam na sigurnom