Pesnička republika (Turinski, Ivica, Zrenjanin, Srbija)

Božanski triptih

Najdraža, ne brini, biću tu, mada me odavno nema više,
da te polјubim u sred nemirnog sna, bez dodira usana,
na kraju dana, neosetno, tiho... tiše...
Onako, kako se nekad lјubiše mokre od polјubaca kiše,
gladne, tražeċi još... još...
Misleći da tako će biti do beskraja, do životnog kraja,
misleći da nikad neće ostariti, da se nikad neće umoriti....
al’ eto...
Sada, nije ostalo ničeg, sada nije ostalo ništa više,
tvoje usne još pamte te polјupce što plјuštaše ko letnje kiše,
dan za danom ih melјe i briše... briše...
A baš ih beše...
Još ti rubove usana sećanje češe,
samo spavaj i sanjaj ih, sve više... više...
Da, tamo su, u snu se opet obistiniše,
pa spavaj draga, evo tvog gologlavog vraga,
došao je da te još jednom polјubi i pokrije stihom
baš onim Božanskim triptihom,
ko molitvom, ko dragom kletvom
što sam ti govorio još dok si bila jako mlada,
neka te čuva kad mene ne bude
moja vera lјubav i nada.



Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Varga, Jadranka, Zagreb, Hrvatska)

Raj

Kad hodaš mojim tragovima
ne sanjaj moje snove,
ne uzimaj dio mog daha,
ne pretvaraj moju riječ u svoju,
uzmi dio zvjezdanog praha
i pozlati njime dušu moju.

Ne zaobilazi izgovore
i ne zaboravi,
moji snovi su ono
što moj život tvore.

Kad se zapitaš jednog dana,
kako ćeš opisati izlazak Sunca
iza zavjese Univerzuma,
znaj, nikad toliko bilo nije
pitanja u mojim očima
kao kad sam gledala,
a nisam vidjela,
kao kad sam osjećala,
a nisam se sjećala.

Negdje izvan prostora
gdje Sunce ne dolazi
i gdje ptica na rame ne silazi,
mudar stih zauzima mjesto
kao kralj na izlizani prijestol
i zavađa me da mu se odazovem,
divne snove u sjećanja dozovem.

Zlatan disk razapinje svoje zrake
u daljinu me odvlači njegov sjaj,
a ti, kad hodaš mojim tragovma,
ne remeti taj unutarnji raj.

Znaj, to je zemlja vilinska
uzalud pokušavaš tu viziju dotaći,
jedino, kad sam ti srcu bliska

u tom raju – i mene ćeš naći.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Boško Tokin „Veliki planovi (proze)” (Priredila i pogovor napisala Ivana Miljak)

Edicija PRVA KNJIGA
112 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2015. god. 
Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2015. godini.

Proza Boška Tokina formalno i sadržinski obuhvata veliki opseg: neka njegova dela spadaju u pionirska ostvarenja kinematografskog pisanja; druga sadrže naboj karakterističan za dramsku radnju; a neka dela (kao „Alaska: dijalog, film i pesma“) tipičan su produkt avangardnog, tačnije manifestnog karaktera. U svima se prepoznaje talenat i ideja koji stvaraju svet proznog dela. Dobar priređivač zna kako da organizuje izbor priča ili pesama; kod Boška Tokina hronološki sistem pokazao se najboljim ne samo zato što oslikava stvaralačku amplitudu pisca, već i zato što su u toj kretnji od avangardnog preko modernističkog ocrtani obrisi naše međuratne književnosti. Šetnja kojoj čitalac svedoči više je od jednog letimičnog prelaska preko nekoliko zaboravljenih priča: ona je hod po svetu Tokinovihterazija, vitmenovskih zanosa, protopostmodernističkih igrarija (u priči „Predskazanje iz 1848. godine“ Tokinovom junaku će gatara predskazati biografske podatke njegovog stvaraoca, što je u stvari postmodernistički obrt), zenitističkih konstrukcija i, onoga što je najuputnije u samom naslovu –velikih planova.

Viktor Škorić

Nakon promocije sinoć Ivana i ja u Subotici pred školom sa imenom Ivana Gorana Kovačića.

Фотографија корисника Ivana Papeš Bogosavljev

Pesnička republika (Uhrek Stevanović, Dijana, Subotica, Srbija)

Šah mat

Tragali smo za istinom,
bili smo vlastita šahovska polјa
gde su pijuni pomerali
kralјa i kralјicu,
nameštali spletku,
određivali pat pozicije...

Gurali smo se,
prizivajući konja
i skokom u L
pokušavali
dozovati topove...

Igrali smo se...

Gubeći vreme,
matirali smo vlastito ja,
dodavajući zrna pirinča
na prazna polјa...

Kalkulisali smo matematički,
otkrivajući igre života...



Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Tenkeš, Dragan, Mokrin, Srbija)

Jedrenjaci

Nad krovovima jedrenjaci
Plove zvezdanim okeanom,
Posada mali dečaci
Tragaju za danom.

Nad školom Vasa Stajić plove
I nad pustim belim trgom,
Komete mrežom love
Tragaju za danom.

Preko vašarišta čamcima do meseca
Psi za njima laju
Mlečni put, put im preseca
Za danom tragaju.

Dečaci, heroji, junaci
Brodovima sunce vuku,
Iz njiva izviru zraci
Petlovi se čuju.

Pospana posada za mesecom juri
I u krevet brat za bratom žuri.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Vulić, Valentina, Vrbas, Srbija)

U oku rose
(Jednostavna pesma)

Pokloniću ti zgaženu šišarku
što međ lišćem jesenjim se krila,
braon i mrkih boja zemlјe
na koju se spuštaju đonovi i koturovi.

Ubraću cvat lipinog cveta,
pomirisati i protreti  dlanovima leta,
pružiću ti ga, pa ga ponesi, neka
u sećanju tvom, jednom, zamiriše, ili procveta.

Protrešću granu starog kestena
da kaplјica rose dotakne pogled tvoj snen,
pa ću se, onda, napiti te rose.
Pokloniću ti i omalen kamen.

Poželeću da razumeš kamen što sam ti dala,
i šišarku što meni je još lepa,
da te ispuni s leta miris lipinog cveta,
ako shvatiš, tvoj lik sam u kaplјi rose
ugledala.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Všivkov, Aleksandr, Sankt Peterburg, Rusija)

Может быть, только сильным
Дано полюбить осень –
Багрянец сырой осины,
Студёных небес просинь?

Кленовый пожар плавит
Парчу золотых листьев,
Стекают с берёз платья,
В холодный туман мглистый.

А ветер пырнёт в спину,
Как будто бы знак свыше.
Может быть, только сильным,
Дано в октябре выжить?

***

prevod: Tatjana Vujić

Možda je samo jakom
Dano da zavoli jesen –
Purpur jasike vlažne,
Hladnih nebesa pokrov?
Javor se kao požar širi
Brokatnozlatnim lišćem,
Klize sa breza haljine,
U hladni, magličasti dim.
A vjetar kad puhne u leđa,
Poput je znaka odozgo,
Možda je samo jakom,

Dano da preživi oktobar?


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Živković, Ivana, Zrenjanin, Srbija)

Svila

Pod prstima mi usne tvoje,
eh moja mila,
kraj šapata mi oči tvoje
smagradne si skrila.
I u uglu oka jedna meka suza čeka,
kada glavu spustiš na me
da pokvasi samo rame.
Misliš ne znam, to što ćutim,
svilo moja, samo slutim,
da ti misli lete same,
želiš vetar a ne rame.
A hteo bih da te pustim,
al’ ne mogu da izustim,
pa se molim da te volim
dok ti vetar misli nosi.
I hteo bih dok mi kliziš,
da podmetnem dušu dole,
pa kad padneš da te vole.
Svilo moja, lepa, meka, tako blizu, a daleka.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Živković, Sofija, Beograd, Srbija)

Kada ponestane baršuna

Prodisaće sve, refren koji se ne ponavlјa,
Nema repeticije,
Nema repeticije,
Nema repeticije,
Ima samo refrena, ima samo refrena,
Ima samo
Refrena,
Prodisaće sve jer
Bršlјen je očišćen, bršlјen je posečen,
Bršlјen je nepotreban, bršlјen je suvišan, refren je suvišan, najvažniji ali
Pretežak,
Prodisaće sve? Prodisaće sve?
Kada nestane baršuna,
Kada nestane baršuna,
Sa glasa,
Sa melodije akcenta,
Ne, nema repeticije,
Ulice su mokre,
Ulice su mokre,
Ulice su pod maglom,
Magla je zagušlјiva, kao bršlјen,
Kao memla, kao buđ po uglovima salonskih
Zgrada, memla je kao bršlјen, počišćena,
Prašina je usisana, i patina je usisana,
Nema više ničeg,
Ničeg što smeta disanju,
Pa ipak, kiša isparava, kiša isparava,
Prejako isparava mešavine parfema,
Ulice su mokre,
Sobe su mokre,
Nebo je mokro,
Kada se dotaknu klavirske dirke ne proizvode zvuk,
Kada se očisti bršlјen sa fasade
Nestane i baršuna sa glasa,
Nema repeticija,
jer od njih nastaje vrtlog u Dunavu a iz vrtloga se ne izlazi živ.
Vrati mi bršlјen,
Vrati mi baršun,
Vrati mi kartu u jednom pravcu.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Žugić, Stanko, Beograd, Srbija)

Srpsko poetsko stablo

„Reče mi jedan čoek”
Da je dole „Na Gazimestanu”
U neki davni vek, srpsko
Poetsko stablo pustilo granu.

To beše „U poznu jesen”
„Obična pesma” poče da teče
„Gospođici u spomen”
U divno „Pretprazničko veče”.

Vremenom stablo raširi granje.
Procveta svaki pupolјak
I tada nasta „Prvo pevanje”
Za divni „Đački rastanak”.

„Jedan maleni cvet” se sija,
Tu su „Simonida” i „Jefimija”
Tu je Đurina „Mila”
I bela „Zimska idila”.

Dobrica sroči „Polјubac”
Duško „Kad je pao mrak”
Nјegoš darova „Gorski vijenac”
A Antić „Plavi čuperak”.

Dok „Teče reka kriva Drina”
I dok u hladu zaliva „Emina”
Živeće pesma „Moja otadžbina”
I Ilićeva „Domovina”.

„Prkosna pesma” iz prikrajka
Poruku šalјe „O klasje moje”
Da se ne ponovi „Krvava bajka”
“Ostajte ovdje”, čuvajte svoje.

Na vrhu „Besmrtna pesma”.
Rime lјubavi rasute,
Svetli se „Među zvezdama”
„Santa Maria della Salute.”


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Višeglasje (Pejić, Danijela, Petrovaradin, Srbija)

***

Jednom smo pili čaj u kafeu Moskva,
On i ja.
I pričali smo o kniževnosti.
Bio je topao novembarski dan,
i nosila sam tanku i usku sivu haljinu.
Naši novembri trajali su daleko jedni od drugih,
a oboje smo već bili spirili poveliki broj jeseni.
Pominjao je Basaru, sećam se.
Ja sam pričala o današnjm klincima
koje ne zanima srpska tradicija.
Uz čaj sa rumom.
I čaj bez ruma.

Da je život drugačije promešao karte,
možda bismo zajedno pili jogurt.
Ujutru, uz doručak.
I pričali o računima za grejanje.
A uveče bismo se grejali golim telima,
i toplim mislima na zajdničku starost.

Ipak, sedeli smo u kafeu Moskva
i pričali o književnosti.
On i ja.
Dva profesora koji naizmenično uzimaju reč.
Dva profesora i dva čaja.
Moj je bio sa rumom.

Pominjali smo Pekića, čini mi se.
I možda knjaza Rjepnina.
A ja sam rekla da su se današnji klinci
amerikanizovali.
I da ih ne zanimaju narodni običaji.
Profesorska posla...

A možda bi želeo nešto drugo da mi kaže,
da nije bio odavno tuđ.
Možda bih mu pričala o ljubavi,
da nije bio srećan.
Da je sudbina drugačije promešala karte,
možda ne bismo pričali o ljubavi
u ovo novembarsko veče.
Možda bismo vodili ljubav,
do gustog i memljivog novembarskog jutra.

Ovaj novembar bio je gotovo vreo.
I ne znam da li me je poželeo
dok sam sedela u tankoj i uskoj jesenjoj haljini,
i bog zna zašto, pila čaj sa rumom
po tako toplom danu.

Razgovarali smo kao dva ozbiljna i stroga
profesora.
Držali reč ex catedra.
Sve nešto o nihilizmu i cinizmu,
i da je knjiga jedne modne blogerke
najprodavanija
na ovogodišnjem Sajmu.

A ja sam pričala kako se današnji klinci
smeju smernosti neveste
Milića barjaktara.

To veče kada smo
prvi i poslednji put
sedeli sami u kafeu Moskva
i dovršavali svako svoj čaj,
jedan sa rumom,
a drugi bez ruma.

A onda smo se nespretno rukovali.
I svako je otišao na svoju stranu.

On, taksijem, natrag u svoj život.
Ja sam, peške,
u jebeno lepim, crnim cipelama na štiklu,
otišla nekud...

Dođavola!


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 7. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi:

Ljudi imaju potrebu da se iskažu

Фотографија корисника Vesna Korac Korac

Gde si ti čoveče
pita me juče Vesna Korać
Tu sam kažem ja
Kako je u selu
pita ona
Sve je u redu
kažem ja
Po fotkama vidim
da si na Salonu u Novom Sadu
bio nekako tužan
Možda malo umoran od svega
Na drugi dan festivala u nedelju
u deset pre podne došlo je
možda i tristo ljudi što je ipak
neki ozbiljan rezultat
koji govori da je poezija
još uvek u modi
kažem ja
A u sebi sam mislio
da je fejsbuk književnost
daleko žilavija  od predviđanja
onih što su mislili da je ona tek
nuz proizvod  trenutno
aktuelne društvene mreže
Fejsbuk književnost
svakodnevno dobija
nove pisce
čitaoce
i publiku
Ljudi imaju potrebu da se
iskažu
da čitaju
da dobiju
svoja dva minuta slave
mudrački je zaključila Vesna
Samo to nam je još ostalo
da sačuvamo ovo malo
samopoštovanja i dostojanstva
što nam je još preostalo
pomislim ja
Milena Letić je pažljivo
slušala razvor i ćutala



Pesnička republika (Marić, Aleksandar, Pančevo, Srbija)

Srećan rođendan

Možda su koraci moji tiši od same tmine
i možda nemaju nikakav trag,
ja opet ne mogu znati koliko ti mogu prići,
i koliko sam ti drag.

Možda su pogledi moji pravlјeni od poverenja samih
i imaju oštar vid,
ja opet ne mogu videti tvoje želјe
i zbog toga me je stid.

Možda su reči moje mekše i od oblaka belih
te su i melem sam,
ja opet ne mogu naći dovolјno vredne reči
sem usana da ti dam.


Srećan Rođendan!


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Pesnička republika (Majin, Slavica, Novi Bečej, Srbija)

Onome koji ne ostaje

Ona ruke širi svoje
Kad zaboraviš
Kuda te noge vode

Pesmu uzletelih ptica
Iza oblaka nad tobom
Doziva imenom tvojim

Kad s tobom bol
Neštedeći se nadmeće
Ona mu sobom preti

Kad radost pritajiš
Da ne pobegne brzo
U pogledu ona je čuva

Prikriješ se ponekad
U dno svoje biti
Nјena ćutnja te vrati

A kad odeš bez reči
I ne vratiš se dugo

Znaj i nju si odveo sa sobom


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi:

Predah u društvu poetesa DKV-a

Фотографија корисника Vesna Korac Korac

U pauzi skupštine.

Фотографија корисника Vesna Korac Korac

Danas je održana skupština Društva književnika Vojvodine u Sremskoj Mitrovici.

Фотографија корисника Vesna Korac Korac

Pesnička republika (Miladinski Medarević, Jelena, Novi Sad, Srbija)

Vino

Bojeno zlatom, biserima i ćilibrom
krotiš gladne, žedne i ješne.
Odsecaš noge, ruke telo,
greješ poglede, u mozgu je vrelo.

Ružica tvoja nosi energiju rahatluka
ni ko dan belo, ni ko noć crno.
Zakrvarilo tek toliko da ljubav zaboli i
igra nevinog i đavola, pa na pola.

Crveno kao zmajeva vatra, buktinja!
Kao kraljevo novo odelo dok trijumfuje
ti krstiš, pričešćuješ, bacaš u klanac
sa tobom i do kraja sveta, izazove moj.

Kad se sudare u meni sva tri sveta
Zapupim, zablistam i zarudim...
Vatromet strasti, krika i dodira,
pretim ti pogledom, znojem, suzom!

Spiram gorčine iz tvoga oka
do dna luda, prosuta na srce,
zagrljena dušom tih maligana

kad fališ još gutljaj, teška mi rana.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II


Više o knjizi: