Vojislav Milutin: „Službena beleška” (jedna impresija)


O svemu bih vam večeras radije govorio osim o službenoj belešci, ali ona nam se svima nameće kao tema koju ne možemo zaobići u ovim našim stalnom trpeljivošću i porazima protkanim životima. Službena beleška je sintagma koja nas prati od rođenja pa do smrti. Na nju smo pristali ako se već rađamo u svetu koji za sebe misli da je dobro organizovan. One, službene beleške, menjaju teme u svojim nastojanjima da postanu nezamenljive i večno aktuelne. One su tu da nas učine malim, beznačajnim i neznatnim ništicama koje se valjaju, kotrljaju i ropću u svom i životima drugih ljudi, uvek sa jednakom željom da budu samo svoje, slobodne, mudre, celishodne i neponovljive. Ali to uglavnom nisu, jer završavaju najčešće kao kamara snova, iluzija, želja, htenja i pregnuća u koja smo se trošili, nestajući iz dana u dan, sve više i jače, sve moćnije i silnije, dok ona, službena beleška, raste i nadima se, bubri kao strašni demon što se hrani našim usplahirenim životima. Službene beleške su tu da nas brane od nas samih, da nas stežu, guše i pakuju u svoju administrativnu fasciklu iz koje nikada i nikako ne uspevamo da se iskobeljamo. One su naša omča oko vrata o koju nas je obesila civilizacijska drobilica i učinila od nas loptice skočice koje pocupkuju i poskakuju da dođu do pramena daha i opstanu i ostanu žive još tren, još čas, jednako sa verom i nadom da će se uže prekinuti, negde da će fascikla zaturiti, da ćemo uspeti da se izvučemo i oslobodimo, da udahnemo i povratimo iluziju da je život lep, da smo mi slobodni, da ćemo se isčupati od nadzora, iskočiti iz paragrafa i na nekom proplanku razigrani poleteti kao vetar u zagrljaj suncu i novom danu, gde nam se Gospod smeši roditeljski, miluje po kosi i blagosilja sve naše napore da izađemo, iskočimo iz demonskog zagrljaja službene beleške.

Dragi prijatelji, ovo je moja kratka jutarnja impresija o službenoj belešci uopšte, počev od one koja beleži naš dolazak na svet, preko onih koje nas kroz čitav naš život upisuju u svoje paragrafe, pa sve do one kad nas odjavljuju sa spiska živih. Rukopis knjige „Službena beleška”  koja je pred vama imao sam priliku da čitam među prvima, budući da sam prijatelj, sapatnik i izdavač knjige našeg i vašeg Vojislava Milutina. I već od prvih stranica, sam video da je u pitanju jedna složena romaneskna struktura, da je autor u stvaralačkom zanosu pustio da iz njega kulja sve ono čemu ga je život, literatura i samospoznavanje naučilo i da se likovi, junaci, ličnosti razlažu, prolaze svetovima, vremenima, citatima kao pomagalima, kroz čitav tekst kao žestoki otpor službenoj belešci koja uporno dokazuje krivicu bez krivice junaka romana, a za sve to koristi instrumente sile zatvora i prinude da dokaže da je ona, službena bleška, državni subjekt i da je ona uvek u pravu. Tako država postaje tutor i tužilac koji, namesto da služi za ostvarenje sreće pojedinca, najednom postaje strašni monstrum koji se sa svim svojim moćnim aparatom prinude ustremljuje na pojedinca.

U stvarnosti i nije važno da li se službena beleška desila našem autoru ili nije, da li u osnovi romana stoji lični život autora ili ne stoji, daleko je važnije da shvatimo da je službena beleška stvarnost u kojoj mi živimo i da to nema veze ni sa jednom pojedinačnom državom. Literatura i život nas uče da je službena beleška planetarna stvar koje se mi kao pojedinci, samo na trenutak oslobodimo, kad se u pesničkom zanosu oradostimo gospodnjom svetlošću, što na nas, u našem zanosu, osetimo da padne.

Nije Vojislav Milutin svojim romanom otkrio toplu vodu službene beleške, on ju je svojom potresnim pričom učinio vidljivom, a nas je prizvao kao svoje svedoke da čitanjem svedočimo istinu koja nije samo njegova, već i svih nas ljudi na čitavoj planeti koji smo predmeti nekih i nečijih službenih beleški.     

Jovana i ja u SVEČANOM SALONU MATICE SRPSKE. FB uspomena.

Фотографија корисника Jovana Vlahović

VIŠEGLASJE (Kujundžić, Ivana, Zagreb, Hrvatska)



ŠIFRA

Trebam
glas
iskreniji
od šutnje

šifru
riječi
kojom
te
kupujem

trebam
stvarnost
jasnu
od snova

ipak
na kraju
prstom na usta
upoznajem
sebe


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

 
Više o knjizi:

Ambasadorka Slovačke otvara izložbu ilustracija u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu

Nj. E. Dagmar Repčekova, ambasadorka Republike Slovačke u Srbiji, otvoriće izložbu Nagrade dečjeg žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi 1993-2015 u Banatskom kulturnom centru 19. aprila u 13 časova u okviru programa BookILL fest u fokusu”.


BookILL fest u fokusu” je manifestacija koju Banatski kulturni centar organizuje u okviru projekta „Gradovi u fokusu”, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Novi Bečej, čiji je cilj da se ilustracije iz čitavog sveta sa novosadskog Festivala ilustracije knjige BookILL fest” prikažu i u Novom Miloševu.

Festival ilustracije knjige BookILL fest” tradicionalno organizuju Banatski kulturni centar i Novosadski sajam u okviru Salona knjige. Na ovom festivalu svake godine budu otvorene dve izložbe: izložba ilustracija odabranih na osnovu konkusa BookILL fest-a” i gostujuća izložba sa Bijelana u Bratislavi. 19. aprila će obe izložbe biti otvorene u Novom Miloševu.

O izložbi Nagrade dečjeg žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi 1993-2015 koju otvara ambasadorka Dagmar Repčekova, će govoriti i Marian Potrok iz Bibiane iz Bratislave i Pavel Babka, direktor galerije Babka iz Kovačice. Goste će pozdraviti predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović, a prisutnim će se obratiti i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, publicista Dušan Dejanac i drugi...

Međunarodna ustanova umetnosti za decu Bibiana organizuje prestižno Bijenale ilustacije u Bratislavi, koje postoji već 50 godina i ima svetski renome u svetu ilustracije. Na poslednjem proteklom BIB-u 2015. učestvovalo je 355 ilustratora iz 50 zemalja. Izloženo je 2426 ilustracija koje su objavljene u 441 knjizi.

Ilustracije sa ovog bijenala koje je od 1993. do 2015. nagrađivao žiri koji čine deca ‒ upravo oni kojima su ilustracije i namenjene – biće stavljene javnosti na uvid uporedo sa ilustracijama BookILL fest-a” koje bira stručni žiri. Na posetiocima ovih izložbi ostaje da procene kako ilustracije za decu vrednuju odrasli, a kako sama deca...

 
Na drugoj izložbi „Nagrade Festivala ilustracije knjige BookILL fest 2012–2017 mogu se videti preko 100 ilustracija iz Srbije i brojnih država sveta koje je odabrao žiri BookILL fest-a” u proteklih 6 godina. Povodom ove izložbe objavljena je knjiga Ilustracija govori sve jezike: Nagrade Festivala ilustracije knjige BookILL fest 2012–2017” koju je priredila Senka Vlahović Filipov.

Sumrak nad Karlovom, fotografija Dragana Belića.

Фотографија корисника Dragan Belic

Odisej u guščijem parku

     Bio sam Odisej što danima, mesecima, godinama plovi po guščijem parku obuven u šarene na kokice čarape. Moj čun, drvena šajka sa barjakom jeze, kraj krme na jarbolu, veseleo se viori. Lutao sam besciljno po zabludelom mitu koje još zovu traganje za istinom. Otabačen na palubi, sa lulom od bagrema u rukama, dok sunce žarko pekmezilo se po meni. Gledao sam pojave kako gaču u raznoglasju merljivog i prolaznog.
       Onda sam skočio u kaljugu prepunu gusaka kao svetine i postao sam crtalo što pliva malo bočno, malo leđno, a onda se kobojagi malo davim, grcam, pljujem vodu, uzimam dah punim šlajma plućima. Vidim slobodan sam da ronim između života i smrti, a da pri tom, bar na tren, nikome ne smetam, kao Odisej u šarenim čarapama, i da, evo, svedočim iz prošle a daleke budućnosti kako je dug bio moj odisejski put.