VIŠEGLASJE (Zablaćanski, Anđelko, Glušci, Srbija)


SEPTEMBAR

Životu

Na vrhu krošnje list što nebu stremi
Nedozrelom plodu crv je prvi gost
Rosa hladna – tragovi leta nemi
I na jednu obalu naslonjen most

Nedoumicu novom danu krade
Još vreo i ćutljiv sunčevi zračak
Kao u one godine bezbrade
Jetko se dušom prospe nade tračak

Svaki nov dan gnjlim se voćem hrani
Ukraj stabla stalo minulo vreme
Gde leto, gde jesen – na kojoj strani
Septembar – radost ili teško breme

Iz pogleda beži nebo čisto
Vrane u magli već sluti jutro svako
Vetar glas nosi – nikad više isto
Dok list s vrha krošnje već pada polako


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

 
Više o knjizi: 



Večernje testiranje

VIŠEGLASJE (Zorić, Nenad, Sankt Peterburg, Rusija)



BOG NE RAZUMIJE LJUBAV

Odričem se vječnosti
tražeći trenutke vječno zagrljenih
na mostovima Petrograda,
da se prisjetim sebe kroz suze
prije par hiljada godina
mali ribarski čamac pun sna,
na Nevi i ti,
i moje ruke i čete nježnosti
što ka ljubavi, po tebi puze.

Hiljade mostova i snova koji ne postoje
u našim očima rastu noću,
spajajući narode i Bogove,
u bar jedan život koji razumije maštu,
u bar jedan lijek
za neizliječivu Jesenjinovu samoću,
u bar jednu molitvu koja je dovoljna
da se razumijemo zauvijek.

Ujutru i uveče ruže zamirišu
na bajke o slobodi
koje se u Rusiji još dušom pišu,
i milioni ljudi nose te bajke u rukama,
kao baklje života.
Milioni ljudi koji ne vjeruju u Boga
ali vjeruju u hod po vodi
preko jezera Ladoga,
vjeruju da milioni očiju
što jednom ljubavlju zajedno plamte
mogu da te, na zemlju i na nebo vrate,
kad se vjeruje u druga.

A u sumrak,
skrivene ćoškove i najveće bulevare
i te ruže s mirisom slobode,
pijanci okupaju u ludu, rusku ljubav,
svojim mokrim očima kao mokrim krilima
ptica, zarobljenih na nekom drugom svijetu,
uz šapat – Dragi moj rode,
Slovenska duša još ono Nešto ima.

Bog ne razumije tu  ljubav
kao mokre, plave oči djevojaka koje čitaju
Bojaševa i Pelevina u metrou
Između Nevskog i Pionirskaje,
veliki slavoluci na ulazima u dušu grada
kao velika očekivanja što pitaju,
gdje su heroji zbog kojih se srce ne kaje,
i ona nježnost što biva dosadna
ako se zbog nje ne umire.

Ne pitaj nikad koliko košta ta nježnost
sa nečijeg srca, otpali smo na prvoj probi,
i prvi znaci nerazumjevanja ljubavi
bili su uvijek
ruski romani razbacani po sobi,
i vodka u ponoć bez leda,
i duga tišina poslije prvog poljupca,
jer već je hladno kad drhtiš
nad Tučkovim mostom
pišući o ljubavi, kao o istini
koja se rijetko sreće i spominje,
jer davno je sve to rekao, grof Tolstoj.

Kad te povedem u lavirinte sreće
Zaboravi klupko, savjest i mrvice,
duša nazad neće
iz zagrljaja u kojem nježnost škripi,
i sva se od prevelike želje puši,               
želim da zbog nas Boga boli u duši
jer ne razumije ovo slovensko srce.

Sramota me,
pred spomenikom Puškina,
pred kućom u kojoj je učio,
na mjestu gdje su su mu oči vječno ranjene
ostale pune ponosa i dima,
u ulici u kojoj je zaista ljubio,

sramota me što sam ikada mislio
da nešto više iznad ljubavi ima,
da je za ljubav potrebno nešto više sem žene.


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

 
Više o knjizi: 


 

VIŠEGLASJE (Albijanić, Mile, Nikšić, Crna Gora)



ŠEST LJUDI ISPRED OPTIKE STOJI

Ulica Nika Miljanića, zgrade Vračara,
Davno tu Optika bješe, možda prije trideset ljeta,
Ostade samo ime da se vuče kao sjeta.
Na trotoaru ispred i stepeništu, vječito postava stara.
Počeli su tu da stoje sa petnaest i manje, a već im je prošla pedeseta.
Šest ljudi ispred Optike stoji…
Da l’ svoje dane il’ dane grada broji,
Za kibicovanje pogodno mjesto, djelić prometnog trotoara,
Generacije gradskih djevojaka prođoše, mnoge simpatije bijahu i odoše…
Nerazdvojna osta družina stara,
Svakodnevno sa bocom piva, il’ ruku u rukavima,
Po svim godišnjim dobima, žegama i vjetrinama, vječito pričajući sa istim žarom,
O svemu budućem, sadašnjem i starom.
Šest ljudi ispred Optike stoji…
Svoje dane, i dane grada broji.
Vremena se izmijeniše mnoga, što poznavahu il’ ne poznavahu boga,
Velike politike i državne zajednice mnoge,
A njih ne zabolješe noge…
Grad se olinjao, počeo da propada, a i oni da sijede.
Ništa ih pomjeriti ne može, ni blagostanja, a čini se, ni bijede.
Šest ljudi ispred Optike stoji…
Sive dane, il’ rane grada broji.
Ispričali su, u stajanju, zbilje, pa nadanja i snove,
Prebirajući sjećanja i kujući planove
Nove.
Na papiru, bili bi to romani.
Još uvjek skupa, a sve više sami,
Idu dani…
Šest ljudi stojički ispred Optike stoji.
Čini se, ničeg se, pa ni prolaznosti, ne boji.


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi: 

A potom se vadite

Ne jede se sve što leti
i nije mudrost
sve što se čitanjem
nauči
Literatura želi
da bude veća od života
Kao što vi ljudi
relikti prošlog veka
i pametna dečice
iz trećeg milenija
nikako da prerastete
bebeću sebičnost
i šiparački egoizam
Život je neponovljiva
božanska nadahnutost
sveukupnim postojanjem
a literatura tek njegova
služavka
začin koji na trenutke
pojačava osećaj postojanja
narkotik
na koji ste se navukli
željni slave moći
i uspeha
Toga od literature nema
postoji jedino
zbrka i nadutost
Ludilo koje vas stiže
onda kad vas svi odbace
kad vi sebe odbacite
u kontejner
A potom se vadite
kao kockari
reciklirate se
bljujete
i prodajete priču
kako ste baš to hteli
da budete veći
od života
da izađete i kože
I onda opet
svirate kurcu
Za Pesmu
za muda od labuda.
I tako to


Nikasso kao uvek kad su slatkiši u pitanju pažljivo kontroliše situaciju.

Фотографија корисника Nikola Nikasso Vlahović

Konkurs za nagradu i poziv za učešće na 8. Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu


Pozivamo pesnike iz Evrope i celog sveta da uzmu učešće na ovogodišnjem 8. Evropskom Fejsbuk pesničkom Festivalu slanjem jedne svoje neobjavljene pesme na maternjem jeziku i time steknu mogućnost da

  • govore svoje stihove na novosadskom Salonu knjige, 
  • sretnu svoje Fejsbuk prijatelje pesnike i upoznaju nove iz raznih gradova i država, 
  • osvoje nagradu koja je objavljivanje zbirke pesama, 
  • učestvuju na Festivalu putem Fejsbuka, ako su sprečeni da dođu u Novi Sad 
  • budu objavljeni u zbornicima 
  • i svojim učešćem steknu pravo da postanu državljani Pesničke republike i dobiju pasoš.
 

O Festivalu

8. Evropski Fejsbuk pesnički festival održaće se 11. i 12. marta 2017. godine na Novosadskom sajmu, u okviru 23. međunarodnog Salona knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

Festival svake godine okuplja, u virtuelnom i stvarnom svetu, oko 500 pesnika iz 20-ak država sveta, koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku, sa ciljem da njihovu virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu gostovanjem na Novosadskom sajmu. Pesnici koji nisu u mogućnosti da prisustvuju festivalu učestvuju virtuelnim putem preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na Fejsbuk stranici Festivala.

Evropski Fejsbuk pesnički festival pokazuje da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.

Način prijavljivanja

Poslati jednu neobjavljenu pesmu na maternjem jeziku i lične podatke (ime, prezime, adresa, telefon) do 10. 02. 2017. godine na e-mail: fejsbukfestival@gmail.com

Neobjavljena pesma podrzumeva pesmu neobjavljenu u zvanično registrovanoj publikaciji u štampanoj ili elektronskoj formi (knjiga, časopis), a ne podrazumeva pesmu objavljenu na Fejsbuku, ličnom blogu i sl.

Slanjem pesme, autor se prijavljuje za učešće i istovremeno konkuriše za nagradu i objavljivanje u zbornicima.

Molimo pesnike da u prijavi navedu da li će prisustvovati Festivalu lično ili će učestvovati preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na stranici Festivala koja glasi: Evropski Fejsbuk pesnički festival

Pesnici će putem e-maila biti blagovremeno obavešteni o rasporedu učešća 11. i 12. marta, kao i o tačnom programu Festivala. 

Nagrada

Najbolji pesnik će, kao glavnu nagradu, dobiti štampanje samostalne zbirke pesama. Pesme koje uđu u uži izbor biće objavljene u zborniku u štampanoj formi, dok će sve pesme pristigle na konkurs biti objavljene zborniku u elektronskoj formi na CD-u. 

Žiriranje

Žiriranje pesama se vrši dvostepeno. Pobednici prethodnih šest Festivala će odabrati pesme koje će ući u uži izbor (svaki član prvostepenog žirija odabira po 5 pesama), dok će drugostepeni žiri iz užeg izbora odabrati glavnog pobednika Festivala. 

Članovi prvostepenog žirija: Branka Korać (Amster­dam, Holandija), Jelena Ći­rić (Prag, Češka), Mitko Go­gov (Skoplje, Ma­kedonija), Bogdanka Rakić (Bul, Ne­ma­čka), Igor Var­ga, Gru­­pa Poeziranje (Herceg Novi, Crna Gora), Dejan Popović, Gru­­pa Poeziranje (Podgorica, Crna Gora), Elena Askarova (Habarovsk, Rusija), Mensur Ćatić (Visoko, BIH), Boris Lazić (Nica, Francuska), Igor Trpčeski (Makedonija), Todora Škoro (Beograd), Aleksandra Luthander (Švedska). 

Članovi drugostepenog žirija: Simon Grabovac (predsednik), dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović.

Ko može da učestvuje

Pravo učešća na Festivalu imaju svi koji pišu poeziju bez ograničenja – starosnog, polnog, verskog, nacionalnog, profesionalnog...

Program

Program se sastoji od čitanja pesama na centralnoj bini i pratećih programa (izložba, promocije knjiga, tradicionalni „Otvoreni štand”...). Tačna satnica programa će biti blagovremeno objavljena.

Pesnička republika

Pesnička republika, osnovana 26. 11. 2016. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, proistekla je iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala. Na manifestaciji koja je trajala dva dana, prvih 120 pesnika postali su državljani Pesničke republike, imenovani su ambasadori, konzuli, predsednik i vlada. Snimci nastupa pesnika objavljeni su Jutjub nalogu Pesničke republike. BKC je na svom sajtu oformio i Virtuelnog matičara kojim omogućuje izdavanje on-line pasoša. Do sada je broj državljana prešao 200. Projekat je realizovan iz podršku Opštine Novi Bečej i Ministarstva kulture RS.

Zbornik pesama učesnika manifestacije Pesnička republika biće besplatno deljen autorima na 8. Evropskom fejsbuk pesničkom festivalu. Učesnici ovogodišnjeg festivala, svojim nastupom, stiču pravo da postanu državljani Pesničke republike i dobiju pasoš.

Više informacija o Pesničkoj republici na sajtu BKC-a: 

Kontakt

Za sve informacije možete zvati na telefon +381 (0) 23/783-155 ili postaviti pitanje putem e-mail: fejsbukfestival@gmail.com