Promocija Bape uz tamburaše sinoć u Mokrinu.

Фотографија корисника MZ Mokrin

U bordelu sa Markesom

Bio sam podeljen tih godina na dve slabosti.
Prva je  bio duvan od kog sam se gušio
a druga žene koje su me činile nesrećnim
Usudi su odredili
jedan deo mene je robovao u bordelu
za pisce u bludnice
drugi je bio čuvar tog istog  zatvora
Teško mi je padalo da budem stražar
nisam to ni želeo ni tražio
ali o kazni se ne raspravlja
Naredba je bila da dok stražarim
pod punom ratnom opremom  u bodici
prodajem trafikantsku robu
a ponajčešće cigarete i pribor za duvan
Pušio sam više nego obično
kao što su svi koji sa medom rade med
i lizali
A robijaši i bludnice su kupovali cigarete
i nudili me da i ja sa njima u društvu zapalim
Nisam ih obijao solaidarišući se
sa njihovim mukama, a i sve su to bila velika
književna imena koja su zbog sličnih strasti
i tamnovala
A tek dame da ti se krv sledi u žilama
sve junakinja do junakinje iz najboljih
svetskih romana
U jednom času sam počeo da se gušim
Upinjao sam se za vazduh
a  dan je bio prohladan zimski
Odbacio sam ranac fišeklije i pušku tandžaru
koju sam držao na leđima
i mahao ludački rukama sve dok mi DŽojs
nije stavio pumpicu u ruke
Uduvao sam se nekoliko puta i osetio
preobraženje unutrašnje i spoljašnje
A DŽojs se otišao u sobu za posebne doživljaje
i tamo je na Norine oči opštio sa dve dame
Ne nije vodio ljubav već im je tankim prstima
draškao međunožja
a one su se zadovoljno smešakale i recitovale
Peru Zupca
Onako uduvan
najednom sam se našao u drugoj ličnosti
onoj što je robovala
Soba je bila velika sa skupocenim nameštajem
kakve se samo mogu videti u gospodskim
bordelima
Kraj mene je sedeo Markes i krškao prste
Oko nas su bile mlade francuskinje
iz Zolinih romana u antičkim togama
Garsja je voleo devojke
ali one nisu volele njegove
nalik na četku brkove
a i bio je velika cicija
Znao sam da je njegova književnost za moj narod
bila kukavičje jaje koje su nam podmetnuli novi
kolonijalni liberalni i imperijali kapitalisti
ali mu to nisam zamerao
Zamolio me je da mu pomognem
i održim damama  predavanje
u kom ću istaći sve njegove latinoameričke kvalitete
a usput i da kažem koju reč
o razlici njegovih i Rajka Petrova Noga brkova
Želeo je da ga po svaku cenu  umilim  damama
Učinio sam to svim srcem i svim sredstvima
koja su mi kao robijašu bila dostupna
Bio sam veoma ubedljiv i sugestivan tako da su
dame prihvatile da se posvete
njegovom zdepastom telu
Bio je srećan a ja sam se toliko iscrpio da me je
uhvatilo novo gušenje
Sva sreća da je u blizini bio srpski pisac Danilo Kiš
i dodao mi pumpicu da se uduvam ponovo
Preobraženje je bilo trenutno
Opet sam bio čuvar i trafikant
pred rampom
O ramenu sam držao obešenu fiskalnu kasu
na kojoj sam kao na harmonici svirao
moje najpoznatije muzičko delo
Koračnicu za pisce i bludnice
koja će tek u četvrtom mileniju biti popularna
A posle sam sve zaboravio
jedino sam kao trajnu uspomenu na ta vremena
sačuvao fiskalni isečak koji je svedočio
o minulim događajima 

Moja komšinica Tina.

Фотографија корисника Kristina Đukičin

Promocija romana „Bapa” u Mokrinu

Promocija romana Radovana Vlahovića „Bapa”, u izdanju BKC-a, održaće se u subotu 25. februara 2017. od 19 časova u Domu kulture u Mokrinu.

O knjizi će govoriti: Jovan Veljin, književnik, i autor. Odlomke iz recenzija i prikaza čitaće Jovana Vlahović
, а odlomke iz romana Miloš Filipov. Moderator: Darinka Maljugić, bibliotekar.

Roman „Bapa” je ušao u uži izbor za Vitalovu nagradu „Zlatni suncokret” i u izbor od osam naslova za Nagradu „Laza Kostić” ove godine.

Urednik knjige je Simon Grabovac, a recenzeti prof. dr Nikola Strajnić i prof. dr Miomir Milinković.

O knjizi su do sada pisali i govorili: prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Miomir Milinković, prof. dr Spasoje Grahovac, dr Dragana V. Todoreskov, prof. dr Tihomir Petrović, Simon Grabovac, Marija Tanackov, Gordana Maletić i drugi...

Više o knjizi „Bapa” možete pročitati na sledećem linku:

Moj drug u poslednjih četrdeset i više godina.Miodrag Mile Nadlački.

Фотографија корисника Miodrag Nadlački

Vladimir Grahovac: Utisci tokom čitanja romana "Bapa"


Dragi moj Radovane, moram ovo da ti napišem, jer prosto, ne mogu da zadržim u sebi, a ne bi bilo ni pošteno. Čitam "Bapu" i već sam na samom kraju knjige. Uvek sam puno i svašta čitao, od klasika (narocito ruskih) pa do raznorazne proze od naših i svetskih pisaca, ali ovako lepu priču, tako jedan lep stil (možda zato sto je meni sve tako blisko i moje), nisam do sada čitao. Sav sam se raspilavio i raznežio, par puta su mi i oči zasuzile od tuge što nema vise tog vremena i tih salaša, ni salašara, tog jednog čitavog sveta koji je, na zalost, nestao. Jezik kojim pripovedaš je jezik mog detinjstva i odrastanja, taj predivni jezik našeg Banata koji treba sačuvati pa makar i u ovakvim divnim pričama kao sto je priča o tvom Bapi. Osecam pomalo i stid, a u isto vreme mi je srce puno ponosa. Stid osecam što nisam ranije čitao to što pišeš, a ponos, sto smo ti i ja tolike godine dobri drugari i sto se godinama i poznajemo i poštujemo. Ali, ispravicu tu moju gresku, i čim dodjem kuci, dolazim da kupim sve što si pisao. Oduševljen sam. Morao sam ovo da ti napišem, mada nusam uspeo ni delić uzbuđenja koje osećam da prenesem, veruj mi. Ne kraju, ti si pisac, a ja svirac Jos jednom da ti se zahvalim za sve emocije koje si mi pokrenuo ovom knjigom i da ti pozelim, od srca, jos puno ovako lepih priča. Piši Radovane, čitaćemo. Pozdrav, stari druze.

Tatjana Crnjanski (Kanada): Impresije nakon čitanja knjige BAPA Radovana Vlahovića



Evo, konačno pročitah knjigu. Uz sve nekakvu gužvu ovaj roman tera čitaoca da ga čita polako. Jedan dan u čovekovom životu, a oslikan čitav jedan svet koji je veoma brzo skoro sasvim iščezao. Od čoveka sposobnog da samo svojim znanjem i radom ishrani svoju mnogobrojnu porodicu do čoveka osposobljenog da radi samo jednu radnju u savremenom svetu. Šta sadašnji čovek ume? U današnjem svetu muškarac nije u stanju ni bravu da promeni bez bravara (čast izuzecima). U sadašnjem svetu čovek ne zna da se orijentiše u sredini koja ga okružuje, jer ne obraća pažnju na drvo, pse, oblake, nebo. Ceo svet promiče pored današnjeg čoveka, a on ništa ne primećuje, jer se oslanja samo na telefon i tehniku. Da ne govorim o moralnim vrednostima koje su skoro iščezle u sadašnjoj trci za zaradom. Divan opis tog starog sveta. Hvala na knjizi još jednom i veliki pozdrav.

Tatjana Crnjanski, Kanada


Više o romanu „Bapa” Radovana Vlahovića:



Roman "Bapa" Radovana Vlahovića u prvih osam naslova za nagradu "Laza Kostić"

Roman "Bapa" Radovana Vlahovića je uvršen u širi izbor od osam naslova za nagradu "Laza Kostić", nakon što se nedavno našao i u užem izboru za Vitalovu nagradu "Zlatni suncokret".

Novosadski sajam je saopštio sledeće:

Novosadski sajam tradicionalno dodeljuje Nagradu "Laza Kostić" za najbolje književno ostvarenje objavljeno između dva Salona knjiga. Nagradu čini diploma i novčani iznos. Ima renome među autorima, kao i ljubiteljima pisane reči.
Žiri, kojim predsedava Saša Radojčić, a članovi su  Dragana V. Todoreskov i Selimir Radulović, doneo je odluku o naslovima koji su ušli u uži izbor:
"Ako dugo gledaš u ponor", Enes Halilović, Albatros plus        
"Susret pod neobičnim okolnostima", Vladan  Matijević, Laguna         
"Tajne priče", Mirjana Novaković, Laguna        
"Bapa", Radovan Vlahović, Banatski kulturni centar        
"Srpski dobrovoljci 1914-1918 godine", Milan Micić, Banatski kulturni centar        
"Pa kao", Vladimir Tabašević, Laguna        
"Pogled sa koca", Miroslav Cera Mihailović, Kairos        
"Kuća od soli", Miomir Petrović, Laguna  
     
Na osnovu prispelih naslova za nagradu Izdavački poduhvat žiri je odabrao širi izbor:

Savremena kineska kultura, 1 - 10 knjiga, Albatros Plus         
Srbi u Habzburškoj Monarhiji 1-2, Dejan Mikavica, Nenad  Lemajić, Nenad  Ninković I Goran Vasin, Prometej        
Arhijereji Karlovačke Mitropolije, Sava Vuković, Dušan N. Petrović, Stevan Bugarski, Platoneum DOO     

Više o romanu „Bapa” Radovana Vlahovića:

Samo te gledam, Radovane Vlahoviću

Фотографија корисника Katarina Hegediš

Ova fotografija je trebalo da se nađe na poleđini moje nikad objavljene, a spremljene, prve knjige kratkih priča pod nazivom MIŠINJAK. Namenski me je fotkao Ljubomir Bata Kojić 1980. godine. 

O veličinama

Ne želim
od velikih biti veći
Zadovoljan sam time
da svaki dan po malo
prerastem sebe

Promocija romana „Bapa” u Novom Bečeju



Promocija romana Radovana Vlahovića pod nazivom „Bapa”, u izdanju BKC-a, održaće se u utorak 21. februara 2017. od 19 časova u Galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju.

 

O knjizi će govoriti: direktor biblioteke Agneš Đukičin i autor.

Urednik knjige je Simon Grabovac, a recenzeti prof. dr Nikola Strajnić i prof. dr Miomir Milinković. Knjiga je ušla u uži izbor za Vitalovu nagradu „Zlatni suncokret” ove godine.

O knjizi su do sada pisali i govorili: prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Miomir Milinković, prof. dr Spasoje Grahovac, dr Dragana V. Todoreskov, prof. dr Tihomir Petrović, Simon Grabovac, Marija Tanackov, Gordana Maletić i drugi...

Radovan Vlahović je rođen 21. marta 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je 33 knjige. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, nemački, ruski, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturni pregelaštvo. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Exil-PEN centra, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji - Banatskog kulturnog centra. Kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao je preko 300 naslova. Živi i stvara u Novom Miloševu. (http://vlahovicradovan.blogspot.rs/)

Više o knjiziBapa možete pročitati na sledećem linku:



VIŠEGLASJE (Lazić, Boris, Pariz, Francuska)



STICK CHARTS

Trska da odredi pravac, školjka sazvežđe ili arhipelag – dovoljno za plovidbu,
Za moreplovca.
Trska da određuje struje i vetrove, plime i oseke, da imenuje talase, da odgoneta morekaze.
Dovoljno za pisanje, za čunove sa kojih, kadikad, nagibaš telo, uranjaš u vodu, i tako, brodeći, sebi određuješ pravac i smer, zagledan u zvezde, u ribe, u ptice.
U srcu školjke je dom, peščani je sprud i odjek dečijeg smeha, rumen kamena kao usne dragane, koja te čeka.
Iz srca školjki napev, zov je daljine ka kojoj brodiš. Bez hitnje.
Ta pismesnost bi dovoljna da optoče arhipelage, da ih nasele, da razašilju poklisare, zapremaju putnike i trgovce, darova bogatih voćem,
snitvom i sećanjem.
Tih karata sad imaš nekoliko. Bilo da su od trske, od slame i korala, bilo da reč je o dokumentu, o pečatu na putnoj ispravi, o stihu u zbirci.
Ti morekazi jesu zbir putanja i ukrštanja lica i predela, precizni putokazi
predela koji čile, pa vaskrsnu, usled iznenadnog poređenja.
Lica, koja te pohode i sa kojima se sašaptavaš, s kojima se sporiš, koja osmatraš, osluškuješ.
Lica, koja su predeli i pogledi, zvezdani, omamni, pogledi koji su sanje, arhipelazi.


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

 
Više o knjizi: 

Mračna komora

Majka je preselila oca
i sebe u mračnu komoru

Trebalo je da govorim
o pesmama slepog putnika
ali sam zaspao
u višnjinoj krošnji

Majka me je uporno budila
potom je dozivala
majstore da me probude
a kad je otac starim peškirom
obrisao glavu
probudio sam se
Ona je izvadila iz škrinje
knjigu jednog antičkog filozofa
i dala mi da je podmetnem
uspod starog ormara
u kome se od sebe skrivao
mladi književni kritičar

Svet mi je izgledao
kao veselo mesto
u kome ponekad žive ljudi
u mračnoj komori

Soba što noću svetli

Ništa nisam objasnio
a sve mi je jasno

U sunčan dan
mečka je pred pećinom
videla svoju senku

Prijatelj je ležao
teško bolestan
i dozivao me danima

Otac i brat su smišljali
kako da od kiše
sklone
šarene zečeve u šešir
od oblaka

Ja sam čekao da padne noć
da se svi raziđu
kako bih krišom uskočio
u tvoju sobu što noću svetli

Više nisam mlad
kažem sebi
a to mi prija
u susretu sa tobom
i plaši
da ništa nisam objasnio
a da je sve jasno


Naš vođa projekta "Novi Bečej - Grad u fokusu" se najbolje oseća u društvu dama. Sa leva na desno na fotografiji su: Silvija Vlahović, Dragan Rauški i Mirjana Milankov, nakon programa u BKC-u.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

VIŠEGLASJE (Prendžova, Elena, Skoplje, Makedonija)



WELTSCHMERTZ

болката е најголема кога солзите се пресушени
преминува во тага тогаш кога свикнати сме на неа
Бајрон ја измисли Weltschmertz
но Германците најдобро знаат како боли светот
пред и по секое миење раце со сапун
при влез и излез од музеј
и при секое читање на „Венецијанскиот трговец“
болката е доказ дека сме живи
болката е доказ дека сакаме да бидеме здрави
болката е доказ дека сме кадарни да чувствуваме
но таа не е доказ дека можеме да сакаме
иако и љубовта боли
и животот боли
смртта најмногу
но не ги боли тие што умираат
туку тие што остануваат живи
и здивот боли тогаш кога го испуштаме
и постоењето боли кога не сме безлични
и полот боли кога си жена
и сонот боли при несоница
затоа заспиј
болката ќе те разбуди
добро е додека ја има


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

 Više o knjizi: