Žena gospodina Snevala se spremala na put u banju kad su ga pozvali u kuću oštrača munji, koju je kupio od njega ciganski baron Mile, a od njega je prekupio penzionisani fudbaler i prevarant Džo da sina njegovog sinovca nauči kako se preže trkački konj u jednopreg. Gospodin Snevalo je bio majstor za uprezanje konja, ali tim poslom se godima nije bavio. Doduše, zapamtio je sve postupke kako treba sa životinjama, a pre povratka u zavičaj, radio je kao stručnjak za konje na velikim svetskim hipodromima. Džoov sinovac je želeo da se sa ostalom decom na konjiću i kočijama malo vozi kroz selo, kako je to već vekovima običaj u panonskim krajevima. Dvorište gospodina Džoa bilo je puno blata i bilo je sastavljeno sa dvorištem jednog stručnjaka za krađu struje sa bandera i on se zvao Čele, i voleo je da pije, ma šta ja to kažem, nije se treznio nikad, osim kad ga uhvate da se bespravno popne na banderu i onda optuže, osude i odvezu u zatvor gde je morao da pod policijskom prismotrom služi kaznu i bude trezan. Gospodin Snevalo nije očekivao toliko blata, a najviše na svetu je mrzeo kad pokalja svoje letnje sa kožnjim kaišima sandale. Za Džoa je znao da ima sina koga skraćeno zovu Dok i koji je mornar, a ujedno se po tradiciji predaka bavi stokom, konkretno, držao je čopor krava koje je pazio njegov otac dok je on na putovanjima po svetu... Džo i Čele su se družili i Snevalo je to znao, a znao je i da zajednički potkradaju Doka i da zakidaju prilikom kupovine deteline i uvek prave prostora za po jednu do dve litre domaće rakije. Uprkos blatu, gospodin Snevalo je rešio da brzo obavi zadatak zbog kojeg je pozvan i da krene kući kako bi ispratio svoju ženu u banju. I kad je krenuo u štalu u kojoj je predviđao da je konj i oprema, video je da je ona puna ljudi i da svi nešto jedu i piju, da nešto slave. Šta je to? upitao je Džoa. Slavimo svetac, odgovori mu ovaj, nismo imali u kući dovoljno mesta pa smo goste smestili u konjsku štalu. Na stolovima je bila supa, pečenje, razni kolači, pića, kako je to već običaj na slavama. I svi su sedeli, pevali i veselili se. Snevala niko nije zvao da sedne i to ga je malo povredilo i okrenuo se Džou i pitao ga: Gde se nalazi konj, gde je oprema i gde su deca koju trebam da obučim? Džo ga je gledao kao da ga ne poznaje. Snevalo se još više iznedaio. Pa, pozvali ste me u kuću oštrača munja da .... i najednom, glas je počeo da mu se gubi, Snevalo je govorio, a ništa se nije čulo, ni on sam nije mogao da razabere svoje reči. Još malo je stojao među gostima, onda je izašao shvativši da je poziv bio lažan, da je prevaren. Krenuo je pred kuću čiji je prednji prozor bio otvoren, a iznutra je dopirala svečarska galama i graja. Taman se spremao da uzjaše svoj muški bicikl po imenu Partizan i krene kad pred sobom vide svoju ženu. Otkuda ti, ženo? upita je. Kako otkuda, pa ja tu živim, odgovori mu ona. Pa zar ti nisi moja žena?, ponovo će Snevalo. Ne, ti si me sigurno zamenio sa nekom drugom, reče mu ona odlazeći i krsteći se. Snevalo nije bio iznenađen. Možda ja i nisam oženjen, reče on u sebi i uzjaše svoj bicikl i krene kući.
