O navikavanju

Tuga više nije ista kao ranije kad sam mislio i verovao da samo ona postoji. Okrenulo se nešto. Tanjir je preklopljen. Lice je postalo naličje. Kraj se namestio na početku, ulaz na izlazu, a ono gore se spustilo dole.

Život se uskomešao, raskokodakao i uzburkao, a boje se prelivaju jedna u drugu. Emocije, koje su ga, verovao sam, krasile, iscurile su i utopile se u prašnjavo tlo i isparavaju u vrelom letnjem danu.

Teško se navikavam na tupo, tamno i žalosno stanje duha.

Praznina je ovladala i punim je jezikom, isplaženim, dečački bezobrazno, kao na etiketi kantice za marmeladu.

Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“