Kad sam se iz Vršca
doselio u Jašu Tomić pedeset i treće
ni slutio nisam da ću tu ostati
Tako mi je počeo priču
moj sused penzionisani pekar
Sve sam radio i najbolji hleb
i najlepše kifle i bureku sam pravio
Cela Jaša je bila moja
Svi su me znali i stari i mladi
i veliki i mali
I svima sam pomagao
Rodio sam dva sina
jedan je napustio firmu i sada
mi pokupio svu poljoprivrednu
mehanizaciju pa radi zemlju
a ovaj drugi vozi Crveni krst za bolnicu
Sva me deca vole, a unučadi najviše
ne zbog mene već zbog penzije
jer moja je najveća u mome selu
Kad je ono bilo vreme i poso je išo
ja nisam žalio već sam plaćo
znao sam da će i u starosti
trebati neko da me voli i pazi
a najbolje će me voleti kad mogu
nešto da im pružim
Bogdanu je blizu osamdeset
i ima kateter i probleme sa prostatom
voli da jede keks napolitanke
i noću ih vadi krišom i jede
Ponekad mi onako tiho kad nam koja
od sestara daje injekciju prokomentariše
po nešto o njenoj lepoti ili o tome
kako su zgodne
One ga kore i smeškaju se govoreći
Neka deda nek si ti nama dobro
Usput mi je spomenuo svog protu Miladina
Jovića kako ga posećuje i kad mu je
slava sveti mu vodicu
Ja mu kažem da protu poznajem
od trenutka kad je iz Krajine iz
manastira Krka došao u naše selo i u Banat
Govorim mu da je on pravi narodni sveštenik
a Bogdan mi je dok mu je smo glava virila
ispod bolesničkog ćebeta samo potvrđivao rečima
Jakako, Jakako retko dobar pop
Kad u prepodnevnim satima na praksu
na naše odelenje dođu učenici
iz drugog razreda Medicinske škole
i kad se kao anđeli u onim belim uniformama
razmile po našim bolesničkim sobama
da nam mere pritisak i temeperaturu
Bogdan ih malo zadirkuje a malo
blagosilja, a deca se smeškaju i kupe
oko starca sve jednako pitajući ga kako
provodi dane u bolnici, te da li je mogao
da spava i da li ima bolove
A Bogan im govori kako čeka svoju ženu
da mu dođe u posetu, a ponekad izlazi
iz sobe i izviruje na vrata da vidi
da nije možda stigla pa sobu nije našla
Tih nekolko noći mene je bol satirao
tako da sam se previjao po krevetu
A Bogdan nije spavao već je budno
pratio kako se stisnutih zuba previjam
i na trenutke pun ljubavi i sažaljenja
pokušavao je da me pokrije ćebetom
ili je vikao sestre da dođu i daju
mi injekciju protivu bola
Ponekad rano izjutra sin koji vozi
Crveni krst donosio mu je doručak
Kako uglavnom nisam spavao
ostavljao je hranu u njegov ormarić
a meni govorio da ga izjutra podsetim
da jede
Kad je odlazio pozdravili smo se
kao rodbina i svojta a na rastanku mi je rekao
Ti si mlad čovek i ja molim Boga
da te prođe bol i da zdrav odeš
kući pa makar se morao i ponovo
prošvalerati
doselio u Jašu Tomić pedeset i treće
ni slutio nisam da ću tu ostati
Tako mi je počeo priču
moj sused penzionisani pekar
Sve sam radio i najbolji hleb
i najlepše kifle i bureku sam pravio
Cela Jaša je bila moja
Svi su me znali i stari i mladi
i veliki i mali
I svima sam pomagao
Rodio sam dva sina
jedan je napustio firmu i sada
mi pokupio svu poljoprivrednu
mehanizaciju pa radi zemlju
a ovaj drugi vozi Crveni krst za bolnicu
Sva me deca vole, a unučadi najviše
ne zbog mene već zbog penzije
jer moja je najveća u mome selu
Kad je ono bilo vreme i poso je išo
ja nisam žalio već sam plaćo
znao sam da će i u starosti
trebati neko da me voli i pazi
a najbolje će me voleti kad mogu
nešto da im pružim
Bogdanu je blizu osamdeset
i ima kateter i probleme sa prostatom
voli da jede keks napolitanke
i noću ih vadi krišom i jede
Ponekad mi onako tiho kad nam koja
od sestara daje injekciju prokomentariše
po nešto o njenoj lepoti ili o tome
kako su zgodne
One ga kore i smeškaju se govoreći
Neka deda nek si ti nama dobro
Usput mi je spomenuo svog protu Miladina
Jovića kako ga posećuje i kad mu je
slava sveti mu vodicu
Ja mu kažem da protu poznajem
od trenutka kad je iz Krajine iz
manastira Krka došao u naše selo i u Banat
Govorim mu da je on pravi narodni sveštenik
a Bogdan mi je dok mu je smo glava virila
ispod bolesničkog ćebeta samo potvrđivao rečima
Jakako, Jakako retko dobar pop
Kad u prepodnevnim satima na praksu
na naše odelenje dođu učenici
iz drugog razreda Medicinske škole
i kad se kao anđeli u onim belim uniformama
razmile po našim bolesničkim sobama
da nam mere pritisak i temeperaturu
Bogdan ih malo zadirkuje a malo
blagosilja, a deca se smeškaju i kupe
oko starca sve jednako pitajući ga kako
provodi dane u bolnici, te da li je mogao
da spava i da li ima bolove
A Bogan im govori kako čeka svoju ženu
da mu dođe u posetu, a ponekad izlazi
iz sobe i izviruje na vrata da vidi
da nije možda stigla pa sobu nije našla
Tih nekolko noći mene je bol satirao
tako da sam se previjao po krevetu
A Bogdan nije spavao već je budno
pratio kako se stisnutih zuba previjam
i na trenutke pun ljubavi i sažaljenja
pokušavao je da me pokrije ćebetom
ili je vikao sestre da dođu i daju
mi injekciju protivu bola
Ponekad rano izjutra sin koji vozi
Crveni krst donosio mu je doručak
Kako uglavnom nisam spavao
ostavljao je hranu u njegov ormarić
a meni govorio da ga izjutra podsetim
da jede
Kad je odlazio pozdravili smo se
kao rodbina i svojta a na rastanku mi je rekao
Ti si mlad čovek i ja molim Boga
da te prođe bol i da zdrav odeš
kući pa makar se morao i ponovo
prošvalerati
