Kako godine prolaze, sve više sanjam, a sve manje pamtim odsanjano. Prosto
neće snovi da se kažu javi.
U mladosti je sve bilo drugačije. Išli su pod ruku i san i java. Preplitali
se i ponekad dopunjavali. A sad, kao da su uzdržani jednom prema drugom. Znaju
se, ali se ne mešaju.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
