Upleteni jedno u drugo, zadovoljstvo čitanja i neprestana potreba za
analizom teksta, primireni u jutro nedeljno, ćute i dremaju. Prija im opuštanje i odmor jedno od
drugog. Zakopali su ratne sekire. Postali prijatelji, saveznici, na jednom
bunjištu leže zgrčeni.
Stalni ratovi iscrpljuju i učesnike i posmatrače. A svaki predah i
primirje obećavaju i raduju.
Gledam ih iz daleka. Lepi su dok
spavaju. Neću ih buditi. Da se i ja malo odmorim.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
