Raspukle ledenice
po mojoj svilenoj koži
modroj od života.
Sipaj sunce
u svaku pukotinu,
rastopi bol, sipaj nežnost
na modro plavo.
Nek plave ostanu samo tvoje oči
što će me pomilovati nagu
kao novorođenu bebu.
Nek modro bude samo nebo u sumrak
pod kojim ćemo se prvi put poljubiti.
Ledeno nek postane samo moje srce
onima što su ga ubili više puta.
Ti si ga oživeo, ti jedini imaš prava
na tik-tak, tik-tak, tik-tak.
Na tišinu u njemu
hush, hush, hush, hush.
Ti si Zevs i Amor mog univerzuma.
Ratovaću i voleću kad poželiš.
Kad potražiš me vaskrslu,
biću cela tvoja vojska,
Spartak, Herkul i svih Trista.
