Baveći se izdavaštvom poslednjih šest godina, u
prilici sam da svakodnevno čitam pesme mladih pesnika, da ih analiziram i da o
njima pišem, da otkrivam njihove nove, u trećem milenijumu, pesničke
senzibilitete, da dešifrujem njihove metafore i da na neki način racionalizujem
njihove zanose. Današnje vreme nije sklono poeziji i pesništvu, ali se pesnici
javljaju u ovim godinama češće nego ikad u ranijim vremenima. Poezija je
iskonska potreba čoveka da se kaže i iskaže. Nikada vreme ne može biti toliko
loše, a da se u njemu ne mogu naći mladi pesnici koji svojim pevanjem žele da
ga obeleže znajući da je to jedino i istinsko vreme koje u svome životu imaju
na raspolaganju i duboko verujući da će njihovi pesnički tragovi biti snažniji,
jači i otporniji od svih nevolja kojima je stešnjen savremeni čovek. I uopšte
uzev, ako pogledam samo produkciju knjiga mladih autora čije prve
knjige sam objavio u Banatskom kulturnom centru, vidim da se ističe
nekoliko imena autora koji zavređuju posebnu pažnju, kako svojim poetikama,
tako i svojim pesničkim senzibilitetima i tu posebno ističem: Nikolu Popovića,
Nikolu Čavića, Viktora Škorića, Aleksandru Sašu Kuprešanin, Aleksandru
Kovrliju, Maju Josimović, Mariju Stamenković, Nikolu Vlahovića Nikassa i,
naravno, Milovana Mrkajića.
Knjiga Blagost iščekivanja Milovana Mrkajića,
nevelika po svome obimu sa svega trideset i dve pesme, što nas simbolično
upućuje na broj godina koliko je Hristos imao godinu pre svog stradanja, govori
na jedan jezgrovit i filigranski izbrušen način o iskušenjima kroz koje
pesnički subjekt, u potrazi za suštinom svoga bivstvovanja, prolazi.
Naša stradanja često dolaze od naših zahteva za
lepšim i boljim svetom u kome živimo, ali su oni i proizvod nerazumevanja,
otkrića nesavršenstva naše drugosti u ljudima, pogotovu kad je u pitanju
odnos sa animom koju pesnik želi da ustoliči u svojim vizijama kao svetlu i
neponovljivu tačku kojoj će usmeriti sva svoja stremljenja, dok ona menja lica
i obličja prolazeći metamorfoze sudbine, smrti i stvarnosti.
Po svome načinu pevanja, Milovan me podseća na
tri velika pesnika iz naše književne tradicije. Po filozofičnosti na Petra
Petrovića Njegoša, po filigranskoj ekonomičnosti i jezgrovitosti jezika na
Momčila Nastasijevića, a po slikama i kratkoj formi na Vaska Popu. Naravno da
su to prve asocijacije koje su mi pale na pamet dok sam iščitavao ovaj rukopis,
jer kao kad malo dete vidite prvi put, uvek u sebi imate misao na koga vam dete
liči i ko su mu roditelji. Međutim, docnije shvatimo da dete ponajviše liči samo
na sebe, a ustvari je spoj svih svojih prethodnika. Tako je i sa pesnicima, jer
pesnici nam kroz svoje pesme, pogotovu u prvim knjigama, otvaraju prostore da
otkrivamo i iznova tumačimo književnu tradiciju iz koje su izrasli, a otvaraju nam,
takođe, i svoje srce i svoj duh i daju nam šansu da upoznamo i njih kao
jedinstvena i neponovljiva umetnička bića.
Živeti u selu je dvostruka prednost i dvostruka
mana. Prva prednost je u tome što je naš pesnik, kroz čitav život, bio u
prilici da u jednom prirodnom okruženju oštri svoj senzibilitet i kroz
upućenost na takvu svakodnevicu otkriva sebe među ljudima na jedan prisniji,
ali i strožiji način. Druga prednost je u tome da je, u nedostatku spoljašnjeg
intenziteta života kakav nudi urbana sredina, u prilici da se više okrene
unutrašnjem ličnom duhovnom životu i razvoju i da kroz knjige potraži
odgovore za svoju mladalačku upitanost nad sobom i nad svetom u kome živi. Mana
življenja u selu je stalan nedostatak umetničkog okruženja i česta
nerazumevanja sredine za književno, a pogotovu pesničko stvaralaštvo.
Objavljivanjem prve knjige pesama, pesnik potvrđuje
svoj pesnički identitet i dobija legitimaciju za sve one koji su, kao
neverne Tome, sa sumnjom u očima, gledale na njegov dosadašnji rad.
I na kraju, kao izdavač pozdravio bih razumevanje
Mesne zajednice Vojvoda Stepa i Opštine Nova Crnja i njihovu finansijsku
podršku štampanju ove knjige sa svešću da, u ovim teškim vremenima, kad se ne
mogu raditi veliki društveni, ekonomski i infrastrukturni projekti, malim
sredstvima utrošenim za štampanje ove knjige i oni, zajedno sa našim pesnikom,
prave pomake u kulturnoj istoriji koja će pred vremenima budućim svedočiti o
svima nama.
