Pred drugima ne govorim, ne bi razumeli. Ne umem da objasnim prirodu našeg
odnosa. Način kojim iskazuješ emocije metafizički je, nestvaran i pravi
pometnju u meni da ga razumem.
Osećam energiju, toplinu, čulnost koja se nudi kao emocijom obojena duhovnost
i vapaj za blizinom. Duše se traže i kao magnetni polovi privlače. Teško da se ikad takve veze mogu materijalizovati. One
bi se tada obeščastile i izgubile lepotu. Nestalo bi prekognicijske čulnosti koja
se nudi nakon prospavane noći i čvrstog sna.
Možda se nikad nećemo upoznati lično. Možda nećemo biti u prilici da jedno
drugom iskažemo fizičku prisnost, što i nije važno.
Uzvisiti se treba nad telom koje nas kroz nezajažljivost želja uvlači u
lavirinte primitivizma gde je svakodnevica bog, a večnost unižena.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
