Nije samosažaljenje
Već
Samo to
Što tvoj glas ne mogu da čujem
Mirna sam,
A zimu da preživim
ovako ćuteći
Možda ću i to
Moći
Jednom
I dok telefonski stub
Uporno bruji bez tvog telegrama,
Dođe mi poštar
Sa praznom torbom,
I reče
Bilo je puno
Tvojih divnih pisama.
Kaže da je usput sretao
Sve same usamljene ljude
Sa očima obojenim tugom,
Svakom od njih
Po jedno pismo dade
a oni, uzvratiše osmehom
I sva je razdelio...
Neka,
Ne žalim nimalo.
Ja samo treba
Zimu da preživim
I tvoj glas
da čujem
ponovo.
Već
Samo to
Što tvoj glas ne mogu da čujem
Mirna sam,
A zimu da preživim
ovako ćuteći
Možda ću i to
Moći
Jednom
I dok telefonski stub
Uporno bruji bez tvog telegrama,
Dođe mi poštar
Sa praznom torbom,
I reče
Bilo je puno
Tvojih divnih pisama.
Kaže da je usput sretao
Sve same usamljene ljude
Sa očima obojenim tugom,
Svakom od njih
Po jedno pismo dade
a oni, uzvratiše osmehom
I sva je razdelio...
Neka,
Ne žalim nimalo.
Ja samo treba
Zimu da preživim
I tvoj glas
da čujem
ponovo.
