Čitavu noć, slobodan kao niko tvoj, pod krilom anđela čuvara, obletao si prostore
planete zemlje.
Zaštićen i uznesen, sa visina nebeskih, gledao si svet, i činio ti se lepim i
neponovljivim. Radosno uzbuđen, srećan, kao u magnovenju pevušio si: Kakvo divno preobraženje, kakvo divno
preobraženje. I sve je na svom mestu i svi su tu. Ja letim, letim, i tako čitavu noć. U snu. Jutro je, probudi se, probudi
se i kreni, slobodan kao niko tvoj.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
