Pred odlazak u san, draga moja daleka prijateljice, pod jorgan ti se uvukla moja bludna misao. Krenula je kao blaga struja od tabana preko listova unutrašnje strane butina, preko stomaka, napravila je spiralu oko pupka i grudi pa do one jamice za uhom na vratu. Osetila si je svim čulima. Otvorila si se kao cvet i primila je u sebe. Činila ti se nestvarnom prijatnošću koja se obično pred san dešava. Tako omilovana, spokojana i srećna uplovila si okean snova koje jutrom zaboravljaš. Jedino smešak blagi na licu pred ogledalom, sutradan, nevidljivi je trag mog prisustva u tvom krevetu.
