Draga moja,
u našim pismima, primetio sam, uvek postoji skrivena želja da pripadnemo jedno drugom bez rezerve. Naravno, to nam nikada nije bila tema, jer plašili smo se da priznamo istinu i ostvarljivost erotske želje. Teško je menjati živote posle toliko godina, a da se nekome ne nanese bol. Zato uvek pišemo o običnim stvarima prenoseći jedno drugom naše prethodne živote do u detalje. Često se pitam kako će izgledati naš prvi susret posle toliko godina. Dovoljno smo zreli da ne poludimo i podetinjimo od dugo potiskivanih emocija, ali smo se dovoljno dugo i uzdržavali ne pokazujući ih pred drugima. Može se desiti da se pobunimo, oslobodimo i prepustimo im se bez obzira na posledice do. I na kraju, neka to bude stvar trenutka kom u ranijem životu nikada nismo pridavali važnost. Možda se i predamo jedno drugom, pa neka se desi ono što mora da se desi. Život je, ipak, samo jedno maleno i neponovljivo čudo, koje još uvek nismo iživeli onako kako smo želeli.
