Igra školice po oblacima

Od reči se ne gradi ništa
osim rečenice
koja se proteže u nedogled
od kojih poneka
Bogu u krilo padne i posveti se

Nađeš reč u haosu
u raspadanju i truleži
obamrlu u narkozi
Rasadiš je kao zrno
pasulja
Zaliješ emocijom
strpljenjem i voljom
Kad izraste u pesmu
igraš školice po oblacima

Pesma je energetski udar
podpameti
svetlosni komete trag
Uže o koje vešaš
noću svoju suštinu
pa onda treperiš
i svetliš
razapet između
dana i noći
večnosti i života
besmrtan kao Hrist
i zgažen kao ulični pas