Juče popodne dok sam
šetao na Danima ludaje
kikindskim trgom
Sretnem drugaricu
iz srednje škole
Prepoznali smo se
i srdačno pozdravili
Retko se viđamo, kažem
Ja tebe vidim na televiziji
i uvek kažem mužu i deci
kako si ti još u prvom srednje
govorio da ćeš biti pisac
i niko ti od profesora i đaka
nije verovao
Šta bi sada pokojni Mrđa rekao
da te sretne
Na rastanku sam joj poklonio
knjigu
Napiši posvetu, kaže mi ona
jer mi neće verovati u selu
da si mi knjigu poklonio
Misliće da sam je kupila
pa se hvalim
Krenuo sam prema autu
kroz masu ljudi
koji su prolazili trgom i razgledali
i kupovali robu malih kreativnih
uglavnom porodičnih industrija
A kroz glavu mi je jednako prolazila
moja prepirka sa profesorom Mrđom
koji je tada na podsmešljiv način
govorio o piscima koji su rodom
iz Banata
Za Đuru i Miku je govorio da su
pijandure
Za Crnjanskog da je reakcija
Za Dositeja da je mason
i sve tako redom
Veličao je pisce rodom iz Bosne
Ćopića, Andrića i Kočića
govoreći tako na idiretkan način
o svom Kordunaškom zavičaju
iz kog su ga kao ratno siroče
rođaci doneli u Banat
i uselili se u napuštenu
a po dekretu dodeljenu im
švapsku kuću
To me je ljutilo i uporno sam
dokazivao da nije u pravu
Čitav razred je svedočio
našoj raspravi
Šta ja to govorim raspravi
svađi gotovo
gde sam ja demonstativno
bez dozvole napustio čas
psujući u sebi voz
koji ga je doneo
Sad vidim da je i ne znajući šta čini
pokojni Mrđa samo učvršćivao
u meni želju da se u budućnost
bavim književnošću
A moja školska drugarica
me je samo na to podsetila
I još kaže kako si besno izašao
iz razreda mi smo svi mislili
da će te izbaciti iz škole
A sve se dobro završilo.
šetao na Danima ludaje
kikindskim trgom
Sretnem drugaricu
iz srednje škole
Prepoznali smo se
i srdačno pozdravili
Retko se viđamo, kažem
Ja tebe vidim na televiziji
i uvek kažem mužu i deci
kako si ti još u prvom srednje
govorio da ćeš biti pisac
i niko ti od profesora i đaka
nije verovao
Šta bi sada pokojni Mrđa rekao
da te sretne
Na rastanku sam joj poklonio
knjigu
Napiši posvetu, kaže mi ona
jer mi neće verovati u selu
da si mi knjigu poklonio
Misliće da sam je kupila
pa se hvalim
Krenuo sam prema autu
kroz masu ljudi
koji su prolazili trgom i razgledali
i kupovali robu malih kreativnih
uglavnom porodičnih industrija
A kroz glavu mi je jednako prolazila
moja prepirka sa profesorom Mrđom
koji je tada na podsmešljiv način
govorio o piscima koji su rodom
iz Banata
Za Đuru i Miku je govorio da su
pijandure
Za Crnjanskog da je reakcija
Za Dositeja da je mason
i sve tako redom
Veličao je pisce rodom iz Bosne
Ćopića, Andrića i Kočića
govoreći tako na idiretkan način
o svom Kordunaškom zavičaju
iz kog su ga kao ratno siroče
rođaci doneli u Banat
i uselili se u napuštenu
a po dekretu dodeljenu im
švapsku kuću
To me je ljutilo i uporno sam
dokazivao da nije u pravu
Čitav razred je svedočio
našoj raspravi
Šta ja to govorim raspravi
svađi gotovo
gde sam ja demonstativno
bez dozvole napustio čas
psujući u sebi voz
koji ga je doneo
Sad vidim da je i ne znajući šta čini
pokojni Mrđa samo učvršćivao
u meni želju da se u budućnost
bavim književnošću
A moja školska drugarica
me je samo na to podsetila
I još kaže kako si besno izašao
iz razreda mi smo svi mislili
da će te izbaciti iz škole
A sve se dobro završilo.
