Žigosani je nastavljao svoje pismo Leni
jednako uporan u svom nastojanju
da je fascinira kako pričom tako
i neobičnim slikama
Nakon četrdeset i šest godina, on je to i dalje
činio revnosno
odgovora nije bilo, ali on je i dalje pisao
pisao bez prestanka
Otac, majka i ja ležali smo u sobi
Vreme je bilo da spavamo, jer sutra
imamo važan dan
Majka je hrkala
Otac i ja nismo mogli da zaspimo
Otac ju je drmusao, pošto mu nije uspelo
legao je na krevet do mene
Video sam mu lice, bio je ljut
Tešio sam ga govoreći mu
Pusti izdržaćemo
Onda su otac i majka nestali
ostao sam sam na ležaju
u katakombnoj crkvi u podmoskovlju
u koju je svaki čas utrčavao pas i veselo
mahao repom
Iznad mog ležaja bio je otvor
i neki klinci su puštali na mene žute zmije
Bile su kao petarde koje sam svaki
čas čekao da mi eksplodiraju u nedrima
Trebalo je da se odmorim, ali nije mi se dalo
Za Beograd sam se uputio preko Moskve
Kad sam krenuo, našao sam se pred branom
koju je trebalo da pređem
tako što ću se verati po bodljikavoj žici
Na drugu stranu trebalo je da prenesem
jednu veliku gredu o koju je trebalo
da se obesim na kraju ovog teksta
Pokušao sam, ali mi nije uspelo
a dok sam se koncentrisao da sakupim snagu
Kad sam se obazreo, gredu su već prenela moja braća
Ostao sam za njima gledajući u duboku i mutnu vodu
shvativši da sam zbog trapavosti izbegao svoju sudbinu
Krenuo sam u neki restoran i usput sam sreo moje
četiri fatalne žene koje su živele na četiri strane sveta
Činilo mi se da sam slikar Milić od Mačve
a ustvari bio sam samo Žigosani
iz romana o novozenitistima
Sretao sam i neke druge žene iz moje prošlosti
koje su se obradovale kad su me videle
Bile su nežne, ružne i krezube
babe sa porculanskim zubalima kako je govorio
lukavi Krleža
Iz lokala punog pijanih ljudi izašao sam
vozeći se autom
sa jednim Sioranovim prijateljem
Otišli smo kod istog tog Siorana koji je bio lekar
Požalio sam mu se da su me svi ostavili
i da ne mogu sam
Sioran mi je rekao da bi mi on pomogao
i dao mi svog agenta za rešavanje problema samoće
ali me je video kako iz katakombne bogomolje
iznosim molitve Fridriha Ničea a on je sa njim raskrstio
kad je shvatio da je njegov nadčovek u odnosu na ništavilo
u svetu ideja kao patuljak među ruskim socrealističkim
mermernim spomenicima
U čekaonici njegove ordinacije bili su neki ljudi
studenti izgleda nekih novih nauka o duši
bili su nalickani i feminizirani
a Žigosanom su se činili ružni, prljavi i zli
Na ulici sam sreo naoružane mladiće koji su me zarobili
i rekli mi da su krenuli revoluciju i obračun sa starim
načinima života
Streljaćemo te, rekli su, jer ti si stari način života
Rekao sam im da su u pravu i da tako i treba da rade
a onda sam im goneći čopor koza pred sobom umakao
pobegao prosto
u neki vlažni tunel koji me je odveo do sobe gde sam
zaspao sa ocem i majkom koja je hrkala
Ustvari bila je to moskovska katakombna bogomolja
Imao je potrebu Leni sve da kaže i sve da joj ispriča
Takav je bio Žigosani u mladosti
a takav je i danas kad mu se bliži sedamdeseta
Na trenutke mislim gde bi mu bio kraj da je Lena
sva ta njegova pisma dobila
Ona stižu gotovo uvek do mene i danas kao
i pre gotovo pedeset godina dok ih je pisao
kao osuđenik na večnost
Ja ih danas objavljujem na blogu i fejsu
u nadi da će među brojnim ljudima koji koriste
društvene mreže biti i Lena i da će ona jednoga dana
bar neko od njegovih pisama pročitati
jednako uporan u svom nastojanju
da je fascinira kako pričom tako
i neobičnim slikama
Nakon četrdeset i šest godina, on je to i dalje
činio revnosno
odgovora nije bilo, ali on je i dalje pisao
pisao bez prestanka
Otac, majka i ja ležali smo u sobi
Vreme je bilo da spavamo, jer sutra
imamo važan dan
Majka je hrkala
Otac i ja nismo mogli da zaspimo
Otac ju je drmusao, pošto mu nije uspelo
legao je na krevet do mene
Video sam mu lice, bio je ljut
Tešio sam ga govoreći mu
Pusti izdržaćemo
Onda su otac i majka nestali
ostao sam sam na ležaju
u katakombnoj crkvi u podmoskovlju
u koju je svaki čas utrčavao pas i veselo
mahao repom
Iznad mog ležaja bio je otvor
i neki klinci su puštali na mene žute zmije
Bile su kao petarde koje sam svaki
čas čekao da mi eksplodiraju u nedrima
Trebalo je da se odmorim, ali nije mi se dalo
Za Beograd sam se uputio preko Moskve
Kad sam krenuo, našao sam se pred branom
koju je trebalo da pređem
tako što ću se verati po bodljikavoj žici
Na drugu stranu trebalo je da prenesem
jednu veliku gredu o koju je trebalo
da se obesim na kraju ovog teksta
Pokušao sam, ali mi nije uspelo
a dok sam se koncentrisao da sakupim snagu
Kad sam se obazreo, gredu su već prenela moja braća
Ostao sam za njima gledajući u duboku i mutnu vodu
shvativši da sam zbog trapavosti izbegao svoju sudbinu
Krenuo sam u neki restoran i usput sam sreo moje
četiri fatalne žene koje su živele na četiri strane sveta
Činilo mi se da sam slikar Milić od Mačve
a ustvari bio sam samo Žigosani
iz romana o novozenitistima
Sretao sam i neke druge žene iz moje prošlosti
koje su se obradovale kad su me videle
Bile su nežne, ružne i krezube
babe sa porculanskim zubalima kako je govorio
lukavi Krleža
Iz lokala punog pijanih ljudi izašao sam
vozeći se autom
sa jednim Sioranovim prijateljem
Otišli smo kod istog tog Siorana koji je bio lekar
Požalio sam mu se da su me svi ostavili
i da ne mogu sam
Sioran mi je rekao da bi mi on pomogao
i dao mi svog agenta za rešavanje problema samoće
ali me je video kako iz katakombne bogomolje
iznosim molitve Fridriha Ničea a on je sa njim raskrstio
kad je shvatio da je njegov nadčovek u odnosu na ništavilo
u svetu ideja kao patuljak među ruskim socrealističkim
mermernim spomenicima
U čekaonici njegove ordinacije bili su neki ljudi
studenti izgleda nekih novih nauka o duši
bili su nalickani i feminizirani
a Žigosanom su se činili ružni, prljavi i zli
Na ulici sam sreo naoružane mladiće koji su me zarobili
i rekli mi da su krenuli revoluciju i obračun sa starim
načinima života
Streljaćemo te, rekli su, jer ti si stari način života
Rekao sam im da su u pravu i da tako i treba da rade
a onda sam im goneći čopor koza pred sobom umakao
pobegao prosto
u neki vlažni tunel koji me je odveo do sobe gde sam
zaspao sa ocem i majkom koja je hrkala
Ustvari bila je to moskovska katakombna bogomolja
Imao je potrebu Leni sve da kaže i sve da joj ispriča
Takav je bio Žigosani u mladosti
a takav je i danas kad mu se bliži sedamdeseta
Na trenutke mislim gde bi mu bio kraj da je Lena
sva ta njegova pisma dobila
Ona stižu gotovo uvek do mene i danas kao
i pre gotovo pedeset godina dok ih je pisao
kao osuđenik na večnost
Ja ih danas objavljujem na blogu i fejsu
u nadi da će među brojnim ljudima koji koriste
društvene mreže biti i Lena i da će ona jednoga dana
bar neko od njegovih pisama pročitati
