Sreli
su se u stanu njenog brata koji je sa porodicom bio na letovanju, a ona je bila
zadužena da zaliva cveće. Bili su sredovečnici i vreme za sastanak im je bilo
ograničeno. Oboje porodični, u zrelim godinama, ali sa neiživljenim mladalačkim
strastima. U ljubavnim pričama se obično govori o mladim ljudima. Svi misle
da su ljubav i strast samo stvar mladosti, govorila mu je dok je staklenim
bokalčićem zalivala kaktuse u keramičkim saksijama. On je sedeo na krevetu,
pušio i posmatrao kako popodnevno sunce nadire u stan na sedmom spratu.
Prozor je bio otvoren i pamučna zavesa se lelujala u neujednačenom ritmu.
Kad je završila zalivanje, prišla mu je i sela u krilo.
Malo se promeškoljila kako bi se udobnije smestila.
– Šta je to tako tvrdo – upitala ga je nežno.
– Šargarepa – odgovorio joj je.
– Nestašan si kao zeka – rekla mu je blago.
– ’oćeš mi pokazati di zeka pije vode – rekao
je on jednako je držeći za kukove.
– Znaš ti dobro, a
mesto je vlažno – odgovori mu ona i blago se
povi u struku da navuče zavesu na prozoru. Bio je to jedini razgovor između
njih u stanu njenog brata na sedmom spratu, sve ostalo su radili kao dobro
uvežbani pantomimičari. Skidali su se kao po komandi vodeći pri tom računa da
se odeća ne izgužva. Uz lagani ritam i prigušeno, a ubrzano disanje zeka je
krenuo na svoj izvor da pije vode. Cveće je, redovno zalivano,
uživalo u letnjim sunčanim popodnevima.
Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče“
