ZAVET
ZA VREMENA KOJA DOLAZE
Pred
tobom je, poštovani čitaoče, prva knjiga Dragice Oličkov Rođeni moji, koja je nastajala i zrela gotovo čitav život u pesnikinji,
a da je tek u poznijim godinama ispisana i iznedrena kao prvenac u kome autorka
otkriva svoje spoznaje o njoj bliskim i dragim ljudima, ali i o duhovnoj vezi sa
svemogućim Bogom kom se ona moli svom silinom iskrene i bogobojažljive duše.
Junakinja
ove poezije je sama autorka koja u zahuktalosti života i sveta oko sebe traži
prepoznavanje i identifikaciju u normalnom i racionalnom životu kako sa samom sobom
tako i sa bliskim i dragim osobama, onim koji su, kako se to kod nas u Banatu
kaže, njeni rođeni. Ali u tome svetu, ona ne uspeva jasno da sagleda i
percipira ono što traži. Tek u osami i u molitvi, kako u pesmi kaže, ona nalazi
svoja draga i rođena bića, zajedno sa Bogom, koji joj se otkriva i usrdno prima
njene molitve otvarajući joj oči duhovne da spozna i sebe i druge.
Knjiga
Rođeni moji Dragice Oličkov je
autoportret duše koji će se kroz čitav njen život dopisivati i doslikavati uvek
otvarajući prostor za nove boje i nijanse, a svakako i za nove senke i bore na
licu, nudeći nam, kao na dlanu, vreme u kome je živela i u kome sada živi.
Knjiga
se sastoji od tri ciklusa pesama od kojih nam svaki ponaosob daje po jedan
ključ i otvara nam po jedna vrata autorkine duše, koja ispoveda sebe, kao pred
svetim pričešćem, i daje nam se iskreno i bezrezervno sa svešću da mi, kao
čitaoci, bez zadnjih namera, možemo i umemo da primimimo njena iskustva i da o
njima svedočimo pred Bogom i ljudima.
Prvi
ciklus pod nazivom Čovek je posvećen
rano preminulom suprugu koji je autorkin animus, ali ujedno i veza sa Gospodom
kroz svetu tajnu braka. Jezik i stih su u pesamama ovog ciklusa čisti kao sveže
oprana i ispeglana košulja, koja se samo za velike praznike i svece oblači i
nosi. Pesme u ovom ciklusu su pisane slobodnim stihom, koji je sažet, sveden i
izbrušen i odiše tugom, žalom, melanholijom, ali i nadom da će se novi susret
opet jednom desiti, u onostranom.
Drugi
ciklus pesama i pesama u prozi nosi naziv Hram,
a pisan je kao svedočanstvo o građenju i nastajanju svetinje – u pitanju je
gradnja hrama svetih Kozme i Damjana i otvara nam mnoštvo zavičajnih slika,
koje me podsećaju na pesničke freske koje Dragica islikava za sve nas. Ono što
je karakteristično za ovaj ciklus su pesme u prozi, naročito pesma Rođeni moji koja je uzeta i za naziv knjige i koju Dragica
ispisuje u vidu pisma, nalik duhovnom testamentu, i prevodi je na ruski i
engleski jezik.
U
trećem ciklusu koji nosi naziv Vera,
Dragica evocira uspomene na vremena kad je u prošlosti jedna bezbožnička
ideologija pokušavala da u nama, stalnim ispiranjima mozga, ubije ono seme
gorušičino koje smo mogli da primimo od naših starijih, koji su ostali
dosledni veri naših predaka i koji su je stpljivo i trpeljivo prenosili na
generaciju koja je dolazila, ali nije mogla uvek da je oseti i shvati.
Rođeni moji je knjiga u kojoj Dragica
Oličkov sabira svoje misli, osećanja, želje, htenja, sećanja, nadanja u jednu
tačku koja se kroz knjigu, verom u Boga i u svetu sabornu i apostolsku crkvu,
otvara pred nama kao autorkin zavet za vremena koja dolaze i za ljude nove i
obožene koji će u tim vremenima živeti.
