Bolje
biti seljak nego pisac
Piše mi jutros
moj prijatelj Radovan Vlahović
iz Novog Miloševa,
poeta i filozof kojeg jako cijenim,
da je bio mlad i lud,
ali nikada nije kao čoban
Titove ovce čuvao.
Da neki, kao ja, poludimo kad ostarimo.
On, sada ozbiljan, pleše kolo s pravoslavnim popovima,
a ja berem masline i radim na zemlji,
ali ne zbog ludosti, nego mira.
Jedino ti zemlja sve vraća.
Lud je onaj pas koji otvorenih očiju sanja,
koji sanja umesto da broji.
I ne možeš biti pesnik,
a da nisi lud,
jer normalni su najviše normalno ludi,
bojim ih se jako,
ti polako i sigurno sjebu sve,
i snove, i nade, i čežnju, i javu,
prijateljstvo i ljubav.
A vino je nebeska mana,
a zemlja je svima nama
poslednja stanica na putu do kraja noći...
Piše mi jutros
moj prijatelj Radovan Vlahović
iz Novog Miloševa,
poeta i filozof kojeg jako cijenim,
da je bio mlad i lud,
ali nikada nije kao čoban
Titove ovce čuvao.
Da neki, kao ja, poludimo kad ostarimo.
On, sada ozbiljan, pleše kolo s pravoslavnim popovima,
a ja berem masline i radim na zemlji,
ali ne zbog ludosti, nego mira.
Jedino ti zemlja sve vraća.
Lud je onaj pas koji otvorenih očiju sanja,
koji sanja umesto da broji.
I ne možeš biti pesnik,
a da nisi lud,
jer normalni su najviše normalno ludi,
bojim ih se jako,
ti polako i sigurno sjebu sve,
i snove, i nade, i čežnju, i javu,
prijateljstvo i ljubav.
A vino je nebeska mana,
a zemlja je svima nama
poslednja stanica na putu do kraja noći...
