Uvek isti san
pisao je u svom dnevniku
Riđobradi
Mada ja snovima i ne pridajem veliku važnost
ovaj ću ipak pribeležiti
Na peščanoj obali Dunava je stojala
Lena
Duvala je košava i nosila joj kosu a široka
tanka suknja joj se uvijala oko nogu
i jasno joj oslikavala kao izvajane butine
Posmatrao sam iz kroz prozorčić
ribarske kućice
Ma šta ja to kažem posmatrao
proždirao sam je očima
Ona je podigla ruke gore visoko ka nebu
kao da se pozdravlja ili pak nešto najavljuje
a onda je počela kao po taktu da pleše
Onako bosa i graciozna na vlažnom pesku
imao sam utisak da će je odneti vetar koji
je i dalje silovito duvao
Poželeo sam da joj priđem
da izađem iz te prostorije što smrdi na ribu
duvan i steljaču rakiju
Da joj se pridružim u igri tako što ću zapevati
neku melodiju iz vremena dok smo još
zajedno izlazili po beogradskim kafićima
A onda sam otkrio da su mi noge prikovane
za drveni pod
Velikm metalnim ekserima za ragastove
prikovan sam, ne slepljen
već prikovan lepo sam video i još je bilo
i tragova osušene krvi oko mojih članaka
Pokušao sam da viknem
ali glas mi se nije čuo
jedino sam mahao rukama otvarajući
usta kao riba na suvom
A ona je igrala onako ponesena i radosna
kao da je u sebi slušala muziku nekog
svirača koji joj je veoma drag
Hteo sam da joj poletim u susret da joj
pokažem nežnost koju sam godinama
krio od drugih braneći se arogancijom
i filozofskom retorikom
Nemoćan
u snu sam bio potpuno nemoćan
ali od besa sam jedino uspeo sebe da
ujedem za predeo podlaktice na ruci
toliko snažno da je krv šikljila iz žila
kao vodoskok
Činilo mi se da ću dobiti epileptični napad
i onesvestiti se
a ustvari samo sam se probudio
Bio sam u avionu London-Njujork
kraj mene je sedela crnka
iznajmljena od agencije Tvins
za poslovnu pratnju
smešakala mi se ljubazno i pozdravila me
Probudili ste se
čeka vas kafa
već se ohladila
Još malo pa slećemo
rekla je to spajajući u svome glasu
emociju, erotiku i ljubaznost
Ko bi rekao da će posle četrdeset
godina nakon zavere
on filozof i ideolog novozenitista
završiti kao trgovac i biznismen
Za njega je literatura postala prošlost
umetnost mu je bila smešna i naivna igra
Ono što je oduvek želeo bila je moć
a novac mu je to omogućio
tim pre što je Riđobradi umeo sa njim
a kao i ranije, gazio je sve pred sobom
A kad ga uhvati nalet sentimentalnosti
tuge i kad progovori poetsko biće iz njega
pisao je dnevnik i bležio je snove
sitnim slovima u crnom kožnom rokovniku
kao u ostalom i svi njegovi prijatelji
pisao je u svom dnevniku
Riđobradi
Mada ja snovima i ne pridajem veliku važnost
ovaj ću ipak pribeležiti
Na peščanoj obali Dunava je stojala
Lena
Duvala je košava i nosila joj kosu a široka
tanka suknja joj se uvijala oko nogu
i jasno joj oslikavala kao izvajane butine
Posmatrao sam iz kroz prozorčić
ribarske kućice
Ma šta ja to kažem posmatrao
proždirao sam je očima
Ona je podigla ruke gore visoko ka nebu
kao da se pozdravlja ili pak nešto najavljuje
a onda je počela kao po taktu da pleše
Onako bosa i graciozna na vlažnom pesku
imao sam utisak da će je odneti vetar koji
je i dalje silovito duvao
Poželeo sam da joj priđem
da izađem iz te prostorije što smrdi na ribu
duvan i steljaču rakiju
Da joj se pridružim u igri tako što ću zapevati
neku melodiju iz vremena dok smo još
zajedno izlazili po beogradskim kafićima
A onda sam otkrio da su mi noge prikovane
za drveni pod
Velikm metalnim ekserima za ragastove
prikovan sam, ne slepljen
već prikovan lepo sam video i još je bilo
i tragova osušene krvi oko mojih članaka
Pokušao sam da viknem
ali glas mi se nije čuo
jedino sam mahao rukama otvarajući
usta kao riba na suvom
A ona je igrala onako ponesena i radosna
kao da je u sebi slušala muziku nekog
svirača koji joj je veoma drag
Hteo sam da joj poletim u susret da joj
pokažem nežnost koju sam godinama
krio od drugih braneći se arogancijom
i filozofskom retorikom
Nemoćan
u snu sam bio potpuno nemoćan
ali od besa sam jedino uspeo sebe da
ujedem za predeo podlaktice na ruci
toliko snažno da je krv šikljila iz žila
kao vodoskok
Činilo mi se da ću dobiti epileptični napad
i onesvestiti se
a ustvari samo sam se probudio
Bio sam u avionu London-Njujork
kraj mene je sedela crnka
iznajmljena od agencije Tvins
za poslovnu pratnju
smešakala mi se ljubazno i pozdravila me
Probudili ste se
čeka vas kafa
već se ohladila
Još malo pa slećemo
rekla je to spajajući u svome glasu
emociju, erotiku i ljubaznost
Ko bi rekao da će posle četrdeset
godina nakon zavere
on filozof i ideolog novozenitista
završiti kao trgovac i biznismen
Za njega je literatura postala prošlost
umetnost mu je bila smešna i naivna igra
Ono što je oduvek želeo bila je moć
a novac mu je to omogućio
tim pre što je Riđobradi umeo sa njim
a kao i ranije, gazio je sve pred sobom
A kad ga uhvati nalet sentimentalnosti
tuge i kad progovori poetsko biće iz njega
pisao je dnevnik i bležio je snove
sitnim slovima u crnom kožnom rokovniku
kao u ostalom i svi njegovi prijatelji
