Snovi prolaze kroz mene kao ringišpil, ogromni šareni krug koji se lagano vrti.
Ja sam statičan, da ne kažem zarobljen u bunaru iz kog samo duh moj viri napolje i željno čeka da ne propusti trenutak da te vidi kad se ponovo zavaljena i srećna na stolici od drveta pojaviš u njegovom vidokrugu.
Uvek ti je kosa duga, uvek je vetar lagano nosi i ja uvek samog sebe korim što što sam odlazeći od tebe svoju sreću otišao da tražim u našem nesrećnom rastanku.
U stvarnosti i na javi i nisam toliko sentimentalan i romantičan, ali u snu, to je kreščendo bez kraja.
Ja sam statičan, da ne kažem zarobljen u bunaru iz kog samo duh moj viri napolje i željno čeka da ne propusti trenutak da te vidi kad se ponovo zavaljena i srećna na stolici od drveta pojaviš u njegovom vidokrugu.
Uvek ti je kosa duga, uvek je vetar lagano nosi i ja uvek samog sebe korim što što sam odlazeći od tebe svoju sreću otišao da tražim u našem nesrećnom rastanku.
U stvarnosti i na javi i nisam toliko sentimentalan i romantičan, ali u snu, to je kreščendo bez kraja.
Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče“
