Postoje darovi koje nam je Gospod
rođenjem dao, koje kroz čitav život nosimo i koji nas krase, a koje tek u
zrelim godinama uspevamo da, u neverici pred sobom. ljudima i Bogom, prihvatimo
da su oni baš naši i da na njih imamo puno pravo, i ne samo to – već i da ih
pokažemo u samostalnoj knjizi.
Tako ja doživljavam Predraga
Sukura, narodnog pesnika iz Lipara, čiji rukopis knjige za Vas, poštovani
čitaoci, danas isčitavam i komentarišem, tek da vam približim ovog iskrenog,
čestitog i veoma talentovanog pesnika.
Imati potrebu da se misli i
govori – to ima svaki čovek, ali da ono što misli i ono o čemu govori, da to i
zapiše u pesmi ili priči, to mogu samo stvaroci i od Boga darovani talentom
ljudi a jedan od takvih je i Predrag Sukur.
Dugo vremena je Predragu trebalo
da sakupi hrabrost i da ono što je godinama pisao ponudi čitalačkoj publici i
da se to objavi kao knjiga. A onda je na nagovor svojih prijatelja prihvatio da
to učini.
Predrag Sukur je pesnik dečje
nevinosti, hotimične naive i spremnosti da svet doživljava pozitivno, da ga
gleda čednim očima i da mu se divi, da ga opevava i da ga poput zduhača čuva od
svih zala koja su se na planeti namnožila. On je spreman da traži u ovom životu
i svetu svetle strane i da ih kao čovek, i kao stvaralac i pesnik, afirmiše i
da na takav način – uvek na strani dobra – pomogne da se čovek još više
očoveči, da se oboži i da samo u spoju sa oboženim sobom i prirodom koja
nam je data nađe smisao, utehu i veru za vremena buduća.
U knjizi Svetle strane života koja je pred Vama su dve vrste pesama: jedne
su, može se slobodno reći, lirske, a druge su pesme u prozi sa
obiljem pesnikovih razmišljanja, lamntiranjem nad sudbinom, kako čoveka
tako sela i prirode, i urušenog tradicionalnog morala koji je činio osnov
lirike i epike našeg narodnog pevanja.
Predrag, i kad peva, kao da
pripoveda, njegove pesme su svaka za sebe minijature, a priče imaju potrebu,
čak i kad je ogorčen i kad kritikuje, za srećnim krajem. Optimizam je kao oreol
obavio ovaj rukopis i pesnik svestan zlih vremena, ipak, ima nadu i daje svojim
pripovedajućim pevanjem čoveku da se preumni i da nastavi život uprkos mnogim
društvenim i svetskim deformacijama koje se oko njega dešavaju.
Ova knjiga obiluje mnoštvom
idiličnih seoskih slika, ljudi i događaja, prepuna je prirode, bilja,
cveća, sunca i svakolikog života u prirodi, gde se sve kao u mravinjaku pokreće
i titra u nebesko plavim bojama panonskog sunca i modro zelene trave u kojoj se
skriva svet koji nam pesnik još jednom – mada mi to znamo, ali smo zaboravili –
otkriva onako narodski i sa dozom impresije lepote i miline svoga zavičaja.
Ali postoje pesme, kao i
prozaide, koje su angažovane i u kojima pesnik kritikuje određene društvene i
socijalne pojave koje su se poslednjih godina u svetu koji ga okružuje
namnožile. Jednostavno, pesnik oseća da nema prava da ćuti o tome kako čovek
izrabljuje čoveka, o tome kako se mnoštvo socijalnih nepravdi slilo na selo
koje odumire i nestaje, a takođe kritikuje i sve one koji troše višak
vrednosti koje su generacije stvarale.
Kakav pesnik želi svet, mi to
možemo nazreti kroz njegove pesme i prozaide. On želi realan svet koji poštuje
ljude koji mogu pristojno da žive od svoga rada, svet koji poštuje prirodne i
božanske zakone i koji daje mogućnost da se svaki pojedinac oseća kao čovek
među ljudima.
Njegove pesme obiluju slikama
koje su poetizovana stvarnost mikrosveta u kome živi i koje on želi da prenese
makro svetu i pokaže da je život jednako vredan i kad se živi u malenom bačkom
selu i kad se živi u nekoj od svetskih metropola, u nekom megapolisu, čak je u
selu i vredniji, jer je okružen prirodnim staništima biljaka i životinja, a ne
plastikom, betonom i gvožđem.
Ovu knjigu shvatam kao početak
Predragovog novog, a starog poimanja sveta. Njegov stil će se vremenom brusiti
i njegova rečenica, kako dalje bude pisao i objavljivao, će postajati jasnija,
a njegova kritička oštrica će, verujem, biti, kad su vaskolike nepravde u
pitanju, još ubojitija. Ova knjiga je, kao u detinjstvu, prva vožnja biciklom,
kad smo još pomalo nesigurni, a uključili smo se u saobraćaj. Ali vremenom, kad
se uvežbamo, onda smo spremni da pravimo najrazličitije egzibicije i bravure
kako bi se i pred sobom i pred svetom koji nas okružujuje – i pred Bogom –
opravdali za talente i umeća koje imamo.
Zato pozdravljam izlazak knjige
narodnog i zavičajnog pesnika Predraga Sukura, sa svešću da njegova poetika
narodnog pesnika treba da se iz mikrosveta o kome on govori prelije na
makrosvet kao nešto lično, čisto, pozitivno, ali protestno
i spremno da kaže: Vi što mislite da ste veliki, pa nismo ni mi ovde za bacanje!
