Mene gone
da slalome,
i progone,
i nagone,
u zaklone,
u zatone.
Crni dusi
gusti, tusti
sve zlodusi,
crnokusi…
Neka me lome,
nek polome,
neka zazvone
ako mogu
ako mogu
kad me slome...
Nek me biju
nek izbiju
nek prebiju
ako smiju
Nek me
guše
nek
uguše
nek zaguše,
naroguše,
nek se suše…
nek se puše,
Nek se smiju
nek napiju
po rakiju,
po rakiju
stomakliju.
Al kad stanem
i odanem,
i zamanem
i Bog pomogne
i razmanem
sve nemani
da sapletem,
a aveti
da rasteram
da satarem:
neka nestanu,
neka izdanu,
nek propadnu
u bezdanu
u bezdanu
na mom dlanu.
